Reči trideset trećeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Harija Trumana, koji je na pitanje da li veruje predstavnicima Moskve kratko i odsečno odgovorio da im ne veruje jer su prekršili svaki sporazum koji su ikada sklopili sa njim, danas zvuče jednakom snagom i aktuelnošću kao i u trenutku kada su izrečene.
Nakon potpisivanja ključnih dogovora u Jalti i Potsdamu pri kraju Drugog svetskog rata, sovjetske vlasti su sistematski pogazile data obećanja o slobodnim izborima i suverenosti država Istočne Evrope, uspostavljajući samovlasničku prevlast i pretvarajući čitave narode u potčinjene podanike. Trumanov zaključak bio je nedvosmislen — sa silom koja ne poštuje sopstveni potpis ne mogu se graditi ravnopravni i trajni odnosi.
Osam decenija kasnije, obrazac ponašanja samovlasničkih vlasti u Moskvi ostao je potpuno nepromenjen, što potvrdno dokazuje sled događaja od raspada Sovjetskog Saveza do danas.
Pogažena suva garancija iz Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine, kojim se Ruska Federacija pismeno obavezala na poštovanje nepovredivosti granica i suverenosti Ukrajine u zamenu za predaju atomskog naoružanja, kao i učestala kršenja svih uspostavljenih prekida vatre i dogovora, jasno svedoče da Moskva međunarodne sporazume doživljava isključivo kao privremena sredstva za obmanu i dobijanje na vremenu.
Svako navodno diplomatsko obećanje iz Kremlja služilo je isključivo za pripremu novih oružanih napada i širenje teritorijalnih posezanja.
Savremeni državnici Zapadnog sveta i evroatlantski saveznici danas iznova dolaze do istog zaključka do kog je Hari Truman došao još polovinom prošlog veka.
Obnova stabilnosti i uspostavljanje trajno održivog mira u Evropi i svetu ne mogu se temeljiti na naivnom verovanju u ugovore sa državom koja neprestano krši sopstvene obaveze.
Odsečan odgovor, neprobojna vojna spremnost i nepokolebljiva podrška odbrambenim snagama slobodnih naroda ostaju jedina delotvorna jamstva protiv nastavka agresije i pokušaja prekrajanja međunarodnog poretka.
