Francuski predsednik Emanuel Makron uputio je iz Madrida do sada najdirektniji i najodlučniji apel evropskim saveznicima, proglasivši definitivni kraj višedecenijske „naivnosti” u trgovinskim odnosima sa Kinom.
Makron je upozorio da je Peking, masovnim post-kovid talasom proizvodnje i državnim subvencijama koje višestruko premašuju standarde Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), brutalno preplavio strateške industrijske sektore koji su nekada predstavljali temelj evropske snage, poput mašinogradnje i proizvodnje vozila. Zvanična analiza OECD-a potvrdila je da kineske kompanije u 15 ključnih sektora uživaju tri do osam puta veću državnu podršku u odnosu na zapadne konkurente, dostigavši astronomskih 108 milijardi dolara u 2024. godini, pri čemu se skoro 60 odsto kineskog osvajanja globalnog tržišnog udela u protekle dve decenije direktno pripisuje ovakvom agresivnom državnom intervencionizmu.
Posledice ove neravnopravne utakmice postale su neodržive po evropsku privredu, manifestujući se kroz ogromni trgovinski deficit Evropske unije u razmeni robe sa Kinom od čak milijardu evra dnevno, što je u 2025. godini akumuliralo rekordni manjak veći od 360 milijardi evra. Reagujući na ove alarmantne podatke, francuski lider zahteva radikalno ubrzanje istraga Evropske komisije, dramatično jačanje instrumenata trgovinske odbrane i uvođenje strogog uslova da sve kineske investicije na tlu Evrope moraju biti uslovljene stvarnim transferom tehnologije. Iako pojedine članice poput Nemačke i Španije pokazuju oprez zbog veće izloženosti kineskim investicijama, pariska inicijativa označava ključnu prekretnicu ka konsolidaciji zapadne ekonomske strategije i odbrani jedinstvenog tržišta.
Makronova jasna poruka stavlja do znanja da je opklada Evrope da će na otvoreno tržište Peking odgovoriti otvorenim tržištem definitivno propala. U svetlu ove spoznaje, evroatlantska zajednica započinje dubinsku rekonfiguraciju svojih lanaca snabdevanja i zaštitnih mehanizama radi očuvanja svoje tehnološke i industrijske nadmoći. Odbacivanjem iluzija o slobodnoj trgovini sa akterima koji sistematski krše globalna pravila igre, Zapad demonstrira spremnost da primeni najoštrije ekonomske i zakonske mere za zaštitu sopstvenih proizvođača, garantujući da će evropska industrijska baza ostati snažna, konkurentna i zaštićena od svih oblika geopolitičke i ekonomske ekspanzije.
