Nastup izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na Generalnoj skupštini UN-a ogolio je duboki jaz između javnog diplomatskog poziranja i tajne bezbednosne realpolitike koja oblikuje Bliski istok.
Demonstrativni izlazak dela delegacija iz sale - propraćen Netanjahuovim označenjem preostalih i odlazećih diplomata kao „moralnih kukavica“ - predstavlja dobro uvežbanu predstavu za javnost onih država koje pred sopstvenim biračima i regionalnim mnjenjem moraju održavati anti-izraelsku retoriku.
Razotkrivanje činjenice da su mnoge od tih istih država privatno uputile zahvalnost Tel Avivu nakon neutralisanja iranskih nuklearnih postrojenja razbija fikciju međunarodnog poretka u kom se izraelski kinetički udari javno osuđuju, a privatno doživljavaju kao spas od nuklearnog ucjenjivanja Teherana.
Formulacijom da je Izrael udarima na ironski nuklearni program odbranio upravo one nacije čiji su predstavnici napustili salu, uz poruku „da to nismo uradili, svi bismo bili mrtvi“, Netanjahu je redefinisao ulogu Izraela u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi. Umesto da se pravda pred UN-om, Tel Aviv je sebe pozicionirao kao jedinog aktera sa operativnom voljom i sposobnošću da preuzme rizik i izvrši prljav posao sprečavanja iranskog nuklearnog proboja.
Ova doktrina pretvara izraelsku vojnu silu u pružaoca „regionalnog javnog dobra“, čime se i arapskim sunitskim monarhijama i zapadnim silama jasno stavlja do znanja da je Izrael jedina stvarna brana protiv egzistencijalne pretnje iz Teherana, bez obzira na to koliko se formalnih protesta uloži u Njujorku.
Sa šireg geostrategijskog stanovišta, razotkrivanje ove dvostruke igre potkopava diplomatske poluge Teherana i ubrzava redefinisanje bliskoistočnog poretka. Činjenica da je iranski nuklearni program pretrpeo fatalne udarce direktno narušava strategijsku dubinu režima u Teheranu i ostavlja njegove regionalne proksije bez ultimativnog kišobrana kojem su se nadali.
Netanjahuov govor na UNGA tako nije bio namenjen praznim stolicama u sali, već ključnim donosiocima odluka u Vašingtonu, Rijadu i evropskim prestonicama, podsećajući ih da je trenutna regionalna stabilnost kupljena upravo izraelskom spremnošću na jednostranu primenu sile tamo gde je međunarodna diplomatija zakazala.
Autor: A.A.
