Naučnici upozoravaju da klimatske promene mogu uticati na broj samobistava pođednako kao i privredna recesija, za koju je poznato da umnožava slučajeve u kojima ljudi dižu ruku na sebe. Veza između mentalnog zdravlja i globalnog zagrevanja nije dosad bila obimno istraživana, navodi "Gardijan".

Najnoviji rezultati, na osnovu upoređivanja rasta temperature i slučajeva samoubistava širom SAD i Meksika u poslednjih nekoliko decenija, pokazali su, međutim, da nekakva veza ipak postoji.

Kako se navodi, stopa samoubistava rasla je za 0,7 odsto u SAD i za 2,1 odsto u Meksiku kad bi prosečna mesečna temperature skočila za 1 stepen Celzijusa. Istaživanje je uzelo u obzir i sezonske varijacije, nivo siromaštva, pa čak i vesti o samoubistvima poznatih ličnosti, koje neki ljudi možda slede.

Naučnici su otkrili da su topliji periodi dovodili do većeg broja samoubistava, bez obzira na bogatstvo i na uobičajenu klimu u određenom delu zemlje.

- Važno je određivanje da li stopa samoubistava odgovara ili ne odgovara klimatskim uslovima, pošto samoubistva sama po sebi odnose više života nego svi oblici nasilja zajedno, i nalaze se među prvih 10-15 razloga smrti globalno - kaže profešor Maršal Burk, sa Univerziteta Stenford.

On i njegove kolege objavili su pomenuto istražiivanje u časopisu "Nature Climate Change".

"Gardijan" navodi da ovakve studije ne mogu da dokažu uzročnu vezu između rastućih temperatura i većeg broja samoubistava, ali njeni rezultati pokazuju "izuzetnu doslednost" u dužem vremenskom periodu i na širem području.

Njene zaključke potvrđuje i nedavno istraživanje sprovedeno u Indiji, prema kome se skoro 60.000 samoubistava u poslednjih 30 godina može povezati sa klimatskim promenama. Istraživanje je obuhvatilo i više od 60 miliona poruka na Tviteru, i otkrilo da je korišćenje depresivnih reči, kao što su "usamljen", "sumoran" i "blokiran" bilo učestalije sa porastom temperature.

To dalje sugeriše da se mentalno blagostanje pogoršava tokom toplijih perioda. Istraživači kažu da se to možda događa zato što, kada se telo hladi tokom vrućine, priliv krvi u mozak se menja.

Ukoliko se postojeće emisije ugljenika ne obuzdaju, naučnici procenjuju da bi do 2050. godine u SAD i Kanadi moglo biti čak 40.000 "dodatnih" samoubistava.

"Gardijan" napominje da su i druga istraživanja jasno pokazala da sve veće vrućine povećavaju nasilje među ljudima.