Potpisivanjem zakona Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026 od strane predsednika Donalda Trampa, Sjedinjene Američke Države zvanično su uspostavile do sada najrigorozniji pravni mehanizam za ekonomsko izolovanje Moskve i njenih ključnih trgovinskih partnera.
Pozitivna reakcija ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihe, koji je čin potpisivanja označio kao prekretnicu i potvrdu neuspeha kalkulacija Kremlja, naglašava očekivanja Kijeva da će novi paket sekundarnih tarifa i restrikcija dovesti do sistemskog iscrpljivanja resursa kojima Rusija finansira ratna dejstva.
Kijevu je od ključne važnosti što ovaj zakon daje Beloj kući zakonsko ovlašćenje za uvođenje sekundarnih carina do 100 odsto na robu iz zemalja koje spadaju među pet najvećih kupaca ruske nafte i gasa, što direktno pogađa Kinu i Indiju.
Pored mogućnosti uvođenja sekundarnih tarifa, zakon donosi sveobuhvatan paket restrikcija usmerenih na ruske finansijske institucije, odbrambeni sektor, zvaničnike, ali i takozvanu flotu u senci (shadow fleet) trgovačkih brodova preko kojih je Moskva do sada uspešno zaobilazila zapadna cenovna ograničenja.
Produženjem važenja Zakona o sankcijama Iranu za dodatnih pet godina, Vašington istovremeno zatvara krug oko vojno-tehnološke osovine između Moskve i Teherana, onemogućavajući dalju konvergenciju njihovih energetskih i namenskih sektora.
Diskreciono pravo koje je zakonom dato predsedniku SAD omogućava Beloj kući da ove ekonomske poluge koristi fleksibilno, prilagođavajući pritisak zavisno od toka diplomatskih pregovora i spremnosti trećih zemalja da smanje energetsku zavisnost od Rusije.
Poziv ministra Sibihe upućen partnerima u Evropskoj uniji i grupi G7 za punom sinhronizacijom međunarodnog pritiska ukazuje na to da ukrajinska diplomatija u američkom zakonskom paketu vidi primarni katalizator za novi talas globalnih restrikcija. Ukoliko evropske države i saveznici u G7 usklade svoje trgovinske i pomorske mehanizme sa novim ovlašćenjima Bele kuće, Kremlj će se suočiti sa drastičnim sužavanjem manevarskog prostora i padom priliva deviznih sredstava.
Ovim potezom, Vašington je stvorio moćan ekonomski instrument koji direktno menja finansijsku računicu nastavka sukoba, stavljajući međunarodne partnere Moskve pred jasan izbor između trgovine sa Rusijom i pristupa tržištu Sjedinjenih Američkih Država.
