Istovremeno lansiranje dve paralelne dezinformacione kampanje, u okviru kojih je zabeleženo oko 260 pojedinačnih materijala u samo jednom danu, razotkriva novu fazu sinhronizovanog delovanja ruskog obaveštajno-propagandnog aparata i evropskih krajnje desničarskih političkih aktera.
Cilj ove skrojene operacije uticaja jeste stvaranje javnog pritiska u državama članicama Evropske unije kako bi se obustavila vojna i finansijska pomoć Kijevu, usvojili uslovi Moskve za zamrzavanje sukoba i revitalizovala ekonomska saradnja sa Rusijom. Prva linija napada sprovodi se kroz unutrašnji politički vektor, gde ruski medijski i hibridni kanali intenzivno pojačavaju narative nemačke Alternative za Nemačku (AfD).
Ova retorika oslikava obustavu slanja oružja i povratak na uvoz jeftinih ruskih energenata kao jedini pragmatičan i patriotizmom vođen kurs koji navodno štiti ekonomske interese evropskih građana.
Druga linija pritiska deluje paralelno kroz zvanični spoljnopolitički vektor i retoriku samog Kremlja. Izjave i govori ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sistematski se zloupotrebljavaju za plasiranje lažnog narativa o navodnoj spremnosti Rusije na mir, dok se istovremeno celokupna krivica za eskalaciju prebacuje na Zapad, uz otvorene pretnje direktnim sučeljavanjem u slučaju nastavka podrške Ukrajini. Sinergija ova dva pristupa ima za cilj da evropskoj javnosti ponudi privid široko prihvaćenog društvenog konsenzusa, prikazujući odustajanje od Kijeva ne kao kapitulaciju pred agresijom, već kao jedino racionalno i bezbedno rešenje za evropsku stabilnost.
Spajanjem radikalnih unutrašnjih opozicionih struja unutar zemalja članica i zvanične diplomatije Moskve, ruska infrastruktura stranog uplitanja i manipulacije informacijama (FIMI) nastoji da destabilizuje evropsko političko jedinstvo u ključnim trenucima donošenja odluka o vojnim budžetima i sankcijama.
Preoblikovanjem percepcije javnog mnjenja i podrivanjem poverenja u zvanične institucije u Briselu i nacionalnim prestonicama, Kremlj pokušava da stvori politički ambijent u kom bi zapadne vlade bile primorane da smanje obim pomoći Ukrajini. Ovakve koordinisane operacije potvrđuju da je informacioni prostor Evrope postao jedno od primarnih bojišta na kom se lomi dugoročna sposobnost Unije da vodi nezavisnu i odlučnu bezbednosnu politiku.
Autor: Pink.rs
