Serija novih napada na železničku infrastrukturu u Holandiji, koja je usledila svega dva dana nakon teškog incidenta u Francuskoj gde je u iskliznuću voza u Kleonu povređeno 44 ljudi, ukazuje na koordinisano eskaliranje hibridnih i diverzantskih operacija na tlu Evropske unije.
Prema podacima holandskog operatera ProRail, na više od 20 lokacija duž ključnih magistralnih pravaca (Utreht–Arnhem, Amersfort–Deventer, Guda–Audevater) identifikovani su namerno postavljeni metali i šipke na šinama, koji su izazvali prekid u radu signalno-sigurnosnih sistema i blokirali železničke prelaze. Činjenica da se ova masovna sabotaža odigrava tačno na Prinsjesdag — godišnje svečano otvaranje parlamentarne godine u Hagu — direktno ukazuje na političku i strategijsku nameru da se u trenutku ključnog državnog događaja izazove maksimalna javna paraliza i osećaj nesigurnosti.
Ovaj obrazac delovanja ima sve odlike takozvanog „sivog rata“ i asimetričnih napada na kritičnu infrastrukturu kakve sprovode ili sponzorišu ruske obaveštajne službe radi destabilizacije zapadnih društava. Dok se u Francuskoj istraga fokusira na postavljanje teškog železničkog komada od 300 kilograma koji je doveo do iskliznuća kompozicije, holandski scenario je primenio taktiku tehničkog zasićenja i lažiranja blokada koloseka. Ovakva sinhronizovana metodologija — u kojoj se primenjuju jednostavna fizička sredstva za izazivanje sistemskog zastoja čitave nacionalne mreže — omogućava izvođačima operativnu poricanost (plausible deniability), dok istovremeno nanošenjem ogromne ekonomske štete i blokadom saobraćaja testira kapacitete reagovanja evropskih bezbednosnih i transportnih organa.
Istraga obaveštajnih i policijskih službi u Holandiji i Francuskoj preusmerena je na ispitivanje potencijalne povezanosti ovih akcija sa širim proksi-mrežama koje deluju po nalogu Moskve unutar država članica EU i NATO-a. Paraliza saobraćaja u rejonima Zvolea, Amersforta i Deventera, uz blokadu cestovnih prelaza i nemogućnost organizovanja zamenskog autobuskog prevoza, iznova ogoljava ekstremnu ranjivost hiljada kilometara otvorenih železničkih pruga u Evropi. Ponavljanje i geografsko širenje ovakvih napada neizbežno će primorati evropske vlade da redefinišu koncepte zaštite kritične infrastrukture i uvedu znatno strožiji fizički i elektronski nadzor nad ključnim saobraćajnim čvorištima.
