PUTIN TESTIRA NATO: Ruski dronovi sve bliže granicama Alijanse, hibridni rat više nije samo pretnja! - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED NEDELJE

Ukrajinska odbrana oborila je 128 dronova, uz pogotke na 13 lokacija. Pogođeni su Kijev, Sumi (tržni centar), Dnjepropetrovska oblast, Harkiv. Strateški najvažnije: napadi se sistematski pomeraju ka zapadnoj Ukrajini, uz granicu s Poljskom. Ruski dronovi pogodili su benzinsku stanicu kod prelaza Jagodin–Dorohusk i putnički voz Kijev–Varšava svega 2 km od poljske granice. Cilj gadjanja putničkog voza predstavlja vid državnog terorizma čiji je cilj da posete Ukrajini učini rizičnijim. Rusija ono što nije uspela diplomatski, da izoluje Ukrajinu, sada pokušava da to ostvari raketama. Na taj način Rusija veruje da će povećanjem cene putovanja za Ukrajinu sprečiti svetske lidere, političare, novinare, diplomate, eksperte i humanitarne radnike da dolaze i iz prve ruke se uvere u sve razmere ruske agresije. Bivši direktor CIA-e Dejvid Petreus za dlaku je izbegao napad ruskim dronom u blizini ukrajinske granice sa Poljskom; ovaj incident pokreće ozbiljna pitanja o tome koliko je Moskva bila blizu toga da ubije nekoliko istaknutih zapadnih zvaničnika.

Petreus se nalazio na železničkoj stanici Jahodin kada su se iznad nje pojavili ruski dronovi. Putnici su evakuisani, a ubrzo nakon toga dron je pogodio lokomotivu obližnjeg voza, izazvavši snažnu eksploziju. Samo nekoliko minuta ranije, prema navodima ukrajinskih zvaničnika koje citira „Njujork tajms”, sa stanice je krenuo drugi voz u kojem su se nalazili bivši britanski premijer Boris Džonson, savetnik nemačkog kancelara i drugi visoki evropski zvaničnici. Taj voz je prešao u Poljsku pre nego što je usledio ruski napad. Petreus, bivši komandant američkih snaga u Iraku i Avganistanu i nekadašnji šef CIA-e, opisao je kako je čuo dronove pre same eksplozije. Ovo iskustvo je nazvao zastrašujućim i osudio ruske napade kao delo „istinski varvarskog lidera” koji nastoji da teroriše ukrajinsko civilno stanovništvo. Bila je to jedanaesta poseta Petreusa Ukrajini od početka rata. Napad ga nije zaustavio; ponovo se ukrcao u voz i nastavio putovanje, poručivši da će ruski pokušaj da iscrpe i zastraše Ukrajince doživeti neuspeh. Nije utvrđeno da li je Rusija imala konkretnu nameru da ubije zapadne zvaničnike. Ono što je utvrđeno jeste da je Rusija uputila borbene dronove na ukrajinsku železničku infrastrukturu – koju koriste civili i međunarodni posetioci – svega nekoliko minuta nakon što su tuda prošli visoki zapadni zvaničnici. Ukoliko bi dokazi pokazali da su oni bili meta namernog napada, to bi predstavljalo izuzetnu eskalaciju ruske kampanje terora.

Rumunija upozorava da se ruski udari sve češće prelivaju u NATO prostor. Ovo treba čitati kao pokušaj Moskve da ometa dotok zapadnog naoružanja, ali i kao test praga reakcije Alijanse. Rusija ovim akcijama ne izaziva samo reakciju NATO članica već pokušava da usadi nesigurnost u stanovništvo država obuhvaćenih incidentima. Ranjivost u javnom mnenju ne stanuje samo na Zapadu.Rusijom se valja tiho nezadovoljstvo koje zahvata najvise krugove društva, ali I one najniže koji plaćaju najskuplju cenu rata. Ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da su se oko Putina već formirala dva tabora: jedan koji se zalaže za nastavak rata i drugi koji zagovara pregovore.Vadim Skibicki, predstavnik ukrajinske vojne obaveštajne službe, izjavio je da Kremlj strahuje od unutrašnjeg kolapsa i destabilizacije, te da presretnuti ruski dokumenti navodno potvrđuju te bojazni. Prema navodima ukrajinske obaveštajne službe, i sam Putin je zabrinut zbog uticaja moćnih oligarha, pri čemu slučaj Hodorkovskog i dalje služi kao opomena. Znaci te zabrinutosti vidljivi su u konkretnim političkim potezima: novim zakonima o mobilizaciji, proširenim ovlašćenjima bezbednosnih službi i glasinama o mogućoj reprivatizaciji kompanija. Još jedan signal upozorenja za Kremlj, kako navode ukrajinski obaveštajci, jeste pad poverenja u stranku Jedinstvena Rusija. Dakle, najveći strah Kremlja možda više nije vezan samo za Ukrajinu ili Zapad. Sve više deluje kao da počinje da strahuje od sopstvenih elita i sopstvenog sistema.

Pogibija general-pukovnika Sergeja Milčakova, komandanta 51. armije Južnog vojnog okruga, u preciznom raketnom udaru na komandno mesto u Ukrajini, predstavlja jedan od najtežih udaraca za ruski visoki oficirski kadar. Milčakov, koji je direktno učestvovao u planiranju i sprovođenju invazije u februaru 2022. godine i kojeg je Vladimir Putin 2024. godine lično odlikovao ordenom Heroja Rusije, stradao je nakon niza operativnih neuspeha i teških optužbi za sistemski kriminal unutar jedinica kojima je komandovao. Njegovo stradanje iznova potvrđuje visoku ranjivost statičnih komandnih mesta ruske vojske pred naprednim obaveštajnim i raketnim kapacitetima. Pored uloge na bojištu, ime generala Milčakova postalo je sinonim za institucionalni raspad i kriminalizaciju unutar komandnog lanca. Prema istraživanjima ukrajinskih medija i analizi presretnutih privatnih poruka iz 2025. godine, pod njegovim patronatom u 51. armiji funkcionisala je razrađena mreža za prodaju narkotika vojnicima na prvoj liniji fronta, kao i šverc cigareta koje su transportovane u sanducima za municiju i preprodavane po ekstremno visokim cenama. Vojnici i oficiri koji su pokušavali da prekinu ove ilegalne kanale sistematski su slani u takozvane „mesne napade“ bez povratka, dok su lekovi i unapređenja deljeni uz ucene i seksualno zlostavljanje potčinjenih pripadnica vojske.

Predsednik SAD Donald Tramp upozorava na globalnu trku u razvoju veštačke inteligencije, dok neka od najvećih imena tehnološke industrije ističu da bi sistemi koje razvijaju mogli da napreduju brže nego što ljudi mogu bezbedno da ih kontrolišu. Sem Altman, izvršni direktor kompanije „OpenAI”, zalaže se za međunarodnu koordinaciju kako bi se tempo razvoja najnaprednijih sistema veštačke inteligencije uskladio sa merama bezbednosti i usaglašavanja, omogućavajući im da drže korak sa sve većom moći ove tehnologije. Tramp navodi da su možda potrebni određeni zaštitni mehanizmi, ali upozorava da SAD ne smeju sebi da dozvole gubitak prednosti u odnosu na Kinu.

Sada raste pritisak u pogledu toga kako se države mogu zajednički suočiti sa rizicima, a da pritom ne izgube pozicije u trci u razvoju veštačke inteligencije. Sa stanovišta SAD tehnološki rat s Kinom predstavlja okvir svega ostalog. Kroz inicijativu Pax Silica i „Izjavu o mogućnostima veštačke inteligencije" Vašington traži od saveznika da se opredele — uz upozorenje da će zemlje koje se istovremeno pridruže i konkurentnom kineskom okviru biti isključene iz koalicije za AI koju predvode SAD. Ovo je isti pritisak koji je te nedelje stigao i na srpsku adresu povodom AI saradnje s Pekingom, i o kojem smo već pisali.

Finska objavljuje da se pridružuje francuskom konceptu nuklearnog odvraćanja na isturenim položajima. Francuski lovci „Rafal”, sposobni za nošenje nuklearnog naoružanja, sada će moći da deluju sa finskih aerodroma.

Talas sinhronizovanih dezinformacija koji su ruske propagandne mreže lansirale tokom protekle sedmice osvetljava intenziviranje psiholoških operacija usmerenih ka izazivanju unutrašnje panike u Ukrajini i eroziji međunarodne podrške. Kombinovanjem izvučenih izjava, lažiranja zapadnih medija i direktnih izmišljanja događaja na bojištu, Moskva nastoji da kompenzuje izostanak stvarnih strategijskih uspeha. Ovaj obrazac delovanja obuhvata nekoliko ključnih narativa kreiranih sa ciljem destrukcije javnog poverenja i stvaranja iluzije rasula u ukrajinskim institucijama. U domenu unutrašnje destabilizacije, ruski mediji su sistematski zloupotrebili izjavu narodne poslanice Solomije Bobrovske, predstavljajući njeno upozorenje o potrebi pripreme za tešku zimu i eventualne preporuke građanima kao zvaničan poziv na hitnu evakuaciju Kijeva. Priču o navodnom napuštanju prestonice dodatno je nadogradio anonimni „proruski podzemni koordinator“ tvrdnjama o masovnom iznošenju dokumentacije iz sudova i tužilaštva, iako državne službe u Kijevu neometano funkcionišu. Istovremeno je plasirana i potpuno neproverena tvrdnja o formiranju ženskih udarnih grupa u sastavu graničnih jedinica, čime se namerno ignorisao podatak da ukrajinsko zakonodavstvo uopšte ne predviđa prinudnu mobilizaciju žena.

Na međunarodnom planu nastavila se praksa krivotvorenja vodećih zapadnih štampanih medija. Propagandisti su izradili lažiranu naslovnu stranu francuskog lista Les Echos, zamenivši originalni tekst o izbornim rezultatima stranke AfD u Nemačkoj izmišljenim člankom o predsedniku Zelenskom. Vrhunac ove informacione kampanje predstavljala je lična izjava Vladimira Putina o navodnom „oslobođenju“ Svetogorska. Ova tvrdnja je ekspresno demantovana kada je brigadni general Andrija Biletski snimio video-poruku iz samog centra grada, potvrđujući da je Svetogorsk pod potpunom kontrolom 60. mehanizovane brigade i Trećeg armijskog korpusa Oružanih snaga Ukrajine.

Na diplomatskom planu nikakav proboj. Nakon posete američkih izaslanika Moskvi i razgovora Trampa i Putina, saveznici Ukrajine sada računaju da će se rat protegnuti u 2027. Evropa istovremeno šalje Kijevu američke sisteme protivvazdušne odbrane u iščekivanju ruske zimske kampanje na energetsku infrastrukturu. Vredi zabeležiti i unutrašnji ukrajinski problem: smenjeni generalni tužilac na odlasku napao je antikorupcijske agencije (NABU i SAPO), koje to vide kao nastavak sistemskog pritiska na njihovu nezavisnost. To je tema koju Brisel budno prati.

Kina je prvi put nakon 16 godina temeljno izmenila svoj zakon o mobilizaciji za slučaj rata. Revidirani Zakon o mobilizaciji za nacionalnu odbranu usvojen je 28. avgusta, a stupa na snagu 1. oktobra. Njime se sistem pomera sa reagovanja u ratnim uslovima ka pripremama u mirnodopskom periodu, kako bi se privreda i društvo mogli brže preusmeriti na odbrambene potrebe. Zvaničnici kao razlog navode pouke izvučene iz ruskog rata u Ukrajini. Obuhvat zakona je sada znatno širi. Resursi podložni mobilizaciji uključuju sisteme podataka, veštačku inteligenciju, dronove, sajber-bezbednost i lance snabdevanja. Tokom mobilizacije, država može uvesti posebne mere kontrole u oblastima finansija, telekomunikacija, energetike, saobraćaja, snabdevanja hranom i zdravstvene zaštite. Za preduzeća koja posluju na kopnenom delu Kine – uključujući strane i tajvanske kompanije – može se odrediti da njihovi pogoni, oprema, podaci i intelektualna svojina imaju status mobilizacionih resursa. Muškarci starosti od 18 do 60 godina i žene od 18 do 55 godina u načelu su obavezni da obavljaju dužnosti vezane za nacionalnu odbranu. Ovi starosni rasponi su postojali i u zakonu iz 2010. godine, a određena izuzeća i dalje važe. Peking ove izmene opisuje kao ažuriranje odbrambenih mera koje ne imenuje nijednu konkretnu zemlju. Analitičari, međutim, ocenjuju da se time smanjuje razmak između mirnodopskog i ratnog stanja, brišu granice između civilnih i vojnih resursa, te državi omogućava pravni pristup celokupnoj privredi nakon izdavanja naloga za mobilizaciju. Za predsednički nalog o mobilizaciji i dalje je prethodno neophodna odluka Stalnog komiteta Svekineske narodne skupštine. Zakon ne menja uslove za aktiviranje ove mere, već samo osigurava da je neophodni mehanizam već spreman za upotrebu.

NSA je upravo objavila najveće restrukturiranje u poslednjih više od deset godina. Jedan od pet novih centara za određene misije u potpunosti je posvećen Kini, a drugi veštačkoj inteligenciji. General kopnene vojske Džošua Rad, koji je na čelu NSA od marta, prošle nedelje je predstavio plan reorganizacije višem rukovodstvu. Stara struktura zasnovana na direktoratima se ukida, a zamenjuje je pet specijalizovanih organizacija: za veštačku inteligenciju, Kinu, sajber-bezbednost, podršku borbenim dejstvima i globalne obaveštajne poslove. Svakom od ovih centara rukovodiće novoimenovani direktor misije. Direktori misija moraju da dostave planove reorganizacije do kraja septembra, dok se postizanje pune operativne sposobnosti očekuje do sredine januara 2027. godine. Tajming nije slučajan. Pet dana pre ovog saopštenja, NSA, FBI i CISA su zajednički optužili šest kineskih kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom za krađu mogućnosti američkih modela u industrijskim razmerama. Ova reorganizacija zapravo smešta poseban centar za misije vezane za Kinu i centar za misije vezane za veštačku inteligenciju u istu zgradu u bazi Fort Mid, pri čemu oba centra počinju sa radom istovremeno. Kako se navodi, Rad je rekao zaposlenima da će tempo rada dovesti do „pucanja sistema” i da će možda biti potrebno poništiti neke od ranih odluka. Dve prethodne reorganizacije NSA – „NSA21” i „EVO25” – unutar same agencije uglavnom se smatraju poduhvatima koji su stvorili više problema nego što su ih rešili.

Osamnaesti samit BRIKS-a održan je 12–13. septembra u Nju Delhiju pod indijskim predsedavanjem, uz usvajanje Deklaracije iz Nju Delhija. Okupili su se Putin, Si i Pezeškian, uz porodičnu fotografiju kao obaveznu koreografiju „alternativnog pola". Problem je što se iza te koreografije vidi blok koji ne može da se usaglasi ni oko čega što nosi rizik. Deklaracija je pozvala na uzdržanost na Bliskom istoku, ali je izbegla da osudi američko-izraelske udare kao i iransko gađanje zalivskih zemalja. O Ukrajini isto: generički poziv na rešavanje sporova „dijalogom, konsultacijama i diplomatijom", bez ijednog pominjanja Ukrajine jer je Rusija član-osnivač, pa je osuda nemoguća po definiciji. Trgovinski rat je kritikovan bez imenovanja SAD. BRIKS ostaje platforma za simboličko pozicioniranje i „hedžiranje" prema Vašingtonu, a ne akter sposoban za koherentnu akciju. Vrednost samita za Putina je pre svega bila u demonstraciji veza s Globalnim jugom u trenutku zaoštravanja odnosa sa Zapadom. To je zajednički imenitelj celog projekta je mesto gde se razlike prikrivaju formulacijama najmanjeg zajedničkog sadržaoca. Za analitičara je najinteresantniji tajming: samit je održan neposredno pred očekivani drugi ovogodišnji samit Si–Tramp, planiran kao državna poseta 24. septembra.

Prekid vatre u Gazi iz oktobra 2025. i dalje se nominalno drži, ali ga izraelski udari redovno testiraju. Izraelski udar na vozilo u kvartu Tal al-Hava u gradu Gazi ubio je najmanje dvoje i ranio 13, Izrael tvrdi da je gađao pripadnike Hamasa. Pogođeni su i inženjeri Hamasa u zasebnom udaru. Pozadina je otvoreno politička: Likud i Netanjahu brane prošlogodišnji udar na Dohu kao uspešan, u sporu s Kušnerom oko toga kako dalje. Šire, region je i dalje u senci aktivnog rata SAD/Izrael–Iran. Iran u poslednjim nedeljama gađa naftne tankere i američke baze u zalivskim zemljama, kao odmazdu za američke udare na iranske ciljeve. Zanimljiv detalj koji vredi pratiti je znak mogućeg pregrupisavanja: Iran i UAE, čiji su se odnosi pogoršali od početka rata, poručuju da žele da „okrenu list", nakon susreta Pezeškiana i abudabijskog prestolonaslednika na marginama BRIKS-a. Libansko-izraelski kolosek takođe stoji: sledeća runda razgovora posredovanih od SAD, planirana za Rim, odložena je za oktobar.

„Donroova doktrina", po Donaldu Trampu, na zapadnoj hemisferi. Nakon januarskog hvatanja Madura, SAD balansiraju između pritiska i energetskog interesa, popuštanje sankcija Venecueli radi dotoka nafte u američke kompanije, uz zadržavanje poluge kroz pretnju sekundarnim tarifama zemljama koje kupuju venecuelansku naftu. Logika je svuda ista: prisili na opredeljenje.

EU je celu nedelju provela reagujući na dva pritiska istovremeno — ruski vojni i američki tehnološko-trgovinski. Na bezbednosnom planu, prelivanje ruskih udara ka poljskoj granici i upozorenja Rumunije drže istočni bok u stanju povišene pripravnosti; Evropa preuzima teret snabdevanja Ukrajine PVO sistemima pred zimu. Na regulatornom planu, Brisel nastavlja da vezuje pristupni proces za usklađivanje sa Aktom EU o veštačkoj inteligenciji , poruka upućena i Srbiji te iste nedelje. To dvoje zajedno pokazuje strukturni položaj EU u ovom trenutku: dovoljno da postavlja standarde i regulatorne uslove, ali ne i da samostalno projektuje tvrdu moć , za odbranu i dalje zavisi od američkih kapaciteta.

Nedelja kada je hibridni rat na evropskom tlu prestao da bude sumnja. Sedam dana koji su Evropu vratili u stanje pripravnosti kakvo nije pamtila od hladnog rata — od zapaljenih fabrika dronova u Poljskoj do ruskih letelica nad granicom sa NATO-om. Nedelja između 7. i 14. septembra 2026. počela je požarom i završila se upozorenjima najviših evropskih zvaničnika da je kontinent već uvučen u sukob koji odbija da nazove svojim imenom. Između ta dva kraja nedelje nizali su se incidenti koji se, uzeti pojedinačno, mogu objasniti nesrećom ili slučajnošću — ali koji, sabrani, više ne ostavljaju prostora za takvu utehu. Težište nedelje bilo je u Poljskoj, zemlji koja je već dve godine glavna meta onoga što Varšava otvoreno naziva ruskom kampanjom sabotaže protiv NATO-a. Dan nakon što je izbio požar u pogonu kompanije WB Electronics — koju poljska vlada opisuje kao najvećeg evropskog proizvođača dronova — premijer Donald Tusk saopštio je da je zemlja u proteklih, kako je rekao, „desetina sati" pogođena novim aktima sabotaže, uključujući podmetnute požare.

Tužilaštvo je pokrenulo istragu zbog sumnje na „učešće strane obaveštajne delatnosti protiv Republike Poljske", ne precizirajući koju zemlju sumnjiči. Požar u mestu Skaržisko-Kamjena uništio je skladišne kapacitete i naneo štetu procenjenu na najmanje 15 miliona zlota (oko četiri miliona dolara). Poruka je bila jasna i bez imenovanja: meta nije bila slučajna, već upravo onaj deo poljske industrije koji proizvodi oružje za Ukrajinu.