Oštra reakcija bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona povodom ruskog napada na stacionarnu ukrajinsku lokomotivu u neposrednoj blizini poljske granice ponovo je stavila u fokus nerazmerne udare na civilnu i saobraćajnu infrastrukturu Ukrajine.
Džonson je ovaj čin okarakterisao kao nastavak neselektivnih napada na ukrajinske železnice (Ukrzaliznytsia), podsećajući da je od početka sukoba život izgubilo više od 1.700 železničkih radnika koji održavaju ključnu transportnu i logističku kičmu zemlje. Udari na položaje u blizini granice sa Poljskom istovremeno nose poruku opstrukcije transportnih koridora koji povezuju Ukrajinu sa teritorijom NATO-a.
Pored ponovljenog zahteva za hitnu isporuku dodatnih sistema protivvazdušne odbrane radi zaštite železničkih čvorišta i civila, centralna poruka Džonsonovog istupa odnosi se na prelazak sa zamrzavanja na potpunu konfiskaciju ruske državne imovine na Zapadu. On je direktno ukazao na više od 140 milijardi evra blokiranih u bankarskim institucijama u Belgiji i oko 10 milijardi funti koje se nalaze u Londonu, apelujući na britansku vladu da preuzme liderstvo i ta sredstva usmeri direktno za jačanje odbrane i obnovu Ukrajine.
Nakon trodnevne posete Kijevu, bivši britanski premijer je istakao da je ukrajinska pobeda nesporna usled otpornosti stanovništva i vojske, ali da brzina okončanja rata zavisi isključivo od spremnosti zapadnih saveznika da prekinu sa oklevanjem. Pritisak na zapadne prestonice da pravno preoblikuju status zamrznutih sredstava Moskve predstavlja jedan od ključnih ekonomskih i geopolitičkih instrumenata u trenutnoj fazi sukoba, jer bi preusmeravanje preko 150 milijardi evra iz evropskih finansijskih centara pružilo Ukrajini dugoročnu finansijsku i vojnu stabilnost.
