Identifikacija ključnih osumnjičenih za pokušaj sabotaže na aerodromu Lajpcig/Hale pruža do sada najjasnije materijalne dokaze o načinu na koji ruske specijalne službe regrutuju i koordinišu operativce za izvođenje asimetričnih napada na tlu država članica NATO-a.
Nemački istražitelji, u saradnji sa partnerima iz Evropske unije, identifikovali su dvojicu glavnih aktera na osnovu detaljnih DNK analiza, rekonstrukcije kretanja i baza podataka baltičkih zemalja.
Prvi osumnjičeni, rodom iz Rusije sa letonskim pasošem, u okviru operacije vodio je logistiku i instruktažu — u Nemačku je ušao preko aerodroma Berlin-Brandenburg i iznajmljenim vozilom stigao u Saksoniju, da bi napustio zemlju dva dana pre izvršenja napada.
Drugi osumnjičeni je državljanin Belorusije koji poseduje i ruski pasoš i odranije je poznat policijama u Litvaniji i Finskoj. Njegov DNK pronađen je direktno na samom dronu, posudi sa eksplozivom Semteks i eksternoj anteni postavljenoj na drvetu u blizini aerodromske ograde, koja je služila za pojačavanje signala mobilne mreže radi daljinskog upravljanja.
Nemački bezbednosni organi procenjuju da je u celokupnu mrežu bilo uključeno najmanje četvoro ljudi, što potvrđuje obrazac korišćenja takozvanih agentskih piona rekreiranih na lokalnom nivou radi distanciranja državnog sponzora od samog izvršenja.
Cilj operacije, izvedene u noći između 4. i 5. avgusta 2026. godine, bio je ukrajinski teški teretni avion Antonov An-124 Ruslan, parkiran u teretnom čvorištu aerodroma u Lajpcigu.
Dron nosivosti sa oko 600 do 800 grama vojnog eksploziva udario je direktno u krilo letelice u blizini rezervoara za gorivo, a katastrofalna eksplozija izbegnuta je isključivo usled otkazivanja detonatora.
Naknadni pronalazak delova i tragova još dve bespilotne letelice u okolini aerodroma definitivno je potvrdio da se radilo o sinhronizovanom napadu višekratnim dronovima, što u potpunosti učvršćuje zvanične optužbe Berlina i NATO saveznika da iza organizacije i nabavke vojne opreme stoji ruska vojno-obaveštajna služba GRU.
