Globalni vojni rashodi porasli su 11. godinu zaredom, dostigavši novi istorijski maksimum od 2.887 milijardi dolara u 2025. godini, objavio je Međunarodni institut za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI). Svetski vojni teret — udeo vojne potrošnje u globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) — skočio je na 2,5 odsto, što je najviši nivo zabeležen od 2009. godine.
Iako je ukupna godišnja stopa rasta usporena na 2,9 odsto pre svega usled privremenog pada američkog vojnog budžeta, vojna izdvajanja u ostatku sveta izvan SAD zabeležila su drastičan skok od čak 9,2 procenta.
Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija ostaju vodeća trojka koja sama generiše više od polovine ukupnih svetskih rashoda na odbranu (1.480 milijardi dolara ili 51 odsto). Američki vojni budžet zabeležio je pad od 7,5 odsto (na 954 milijarde dolara) prvenstveno zbog izostanka novih paketa vojne pomoći Ukrajini tokom godine. Međutim, Vašington je istovremeno intenzivirao ulaganja u nuklearnu i konvencionalnu modernizaciju radi odvraćanja Kine u Indo-Pacifiku. Analitičari SIPRI-ja ističu da je ovaj pad kratkog daha, s obzirom na to da je Kongres za 2026. godinu već odobrio više od 1.000 milijardi dolara, uz mogućnost da budžet za 2027. godinu dostigne rekordnih 1.500 milijardi dolara po predlogu predsednika Trampa.
Evropa je bila glavni pokretač globalne trke u naoružanju sa skokom potrošnje od 14 procenata na 864 milijarde dolara. U četvrtoj godini rata, ruski vojni budžet porastao je za 5,9 odsto na 190 milijardi dolara (čineći 7,5% BDP-a), dok je Ukrajina skočila na 7. mesto u svetu povećavši rashode za 20 odsto na 84,1 milijardu dolara, što predstavlja drastičnih 40 procenata njenog BDP-a. Istovremeno, 29 evropskih članica NATO-a zabeležilo je najbrži godišnji rast potrošnje od 1953. godine (ukupno 559 milijardi dolara), pri čemu je 22 članica prešlo ciljani prag od 2 odsto BDP-a. Nemačka je izdvajanjima od 114 milijardi dolara (+24%) premašila taj prag prvi put od 1990. godine (dostigavši 2,3% BDP-a), dok je Španija zabeležila skok od čak 50 odsto, što odražava snažan pritisak SAD na evropske saveznike da ubrzaju izgradnju sopstvenih kapaciteta i preuzmu veći deo tereta odbrane.
U regionu Azije i Okeanije zabeležen je najbrži rast vojne potrošnje od 2009. godine (+8,1%, ukupno 681 milijarda dolara). Kina, kao drugi najveći vojni potrošač na svetu, povećala je budžet za 7,4 odsto na 336 milijardi dolara, nastavivši 31-godišnji kontinuitet vojne modernizacije neometan unutrašnjim čistkama u sektoru nabavki. Zbog rastućih tenzija u Tajvanskom tjesnacu i nesigurnosti u pogledu dugoročnog obima američke zaštite, regionalni saveznici SAD ubrzano jačaju sopstvene armije: Tajvan je povećao potrošnju za 14 odsto (18,2 milijarde dolara), dok je Japan zabeležio skok od 9,7 odsto (62,2 milijarde dolara), podigavši udeo vojnog budžeta u BDP-u na 1,4 odsto — što je najviši nivo za Tokio još od 1958. godine.
Autor: Pink.rs
