Priprema različitih scenarija u Pentagonu za preoblikovanje i prilagođavanje vojnog prisustva Sjedinjenih Američkih Država u Evropi ne predstavlja signal za povlačenje, već jasan poziv i strategijski signal Vašingtona da je Severnoatlantskom savezu neophodna vojno sposobna, resursno jaka i samostalna Evropa. U okviru ove sveobuhvatne revizije, sekretaru za odbranu Pitu Hegsetu biće predočene opcije koje teže uspostavljanju balansiranijeg partnerstva i podsticanju evropskih država da preuzmu vodeću ulogu u sopstvenoj odbrani.
Kriterijumi na osnovu kojih Vašington procenjuje dosadašnju i buduću saradnju sa saveznicima zasnivaju se na postizanju realne operativne efikasnosti. Procena izdvajanja za odbranu, direktni doprinosi zajedničkim snagama NATO-a, kao i pružanje infrastrukture i podrške zajedničkim bezbednosnim ciljevima, osmišljeni su kako bi podstakli evropske prestonice da ubrzaju izgrađivanje sopstvenih vojnih kapaciteta. U tom svetlu, i praktični potezi poput prilagođavanja rasporeda snaga u Nemačkoj ili izmena u rotacijama jedinica u Poljskoj, reflektuju novu politiku čiji je cilj napuštanje prevaziđenog modela zavisnosti od američkih resursa i izgradnja jakog evropskog stuba Alijanse.
Ovakav pristup dolazi u ključnom trenutku za evroatlantsku bezbednost, jer jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta direktno osnažuje ukupni odvraćajući efekat NATO-a prema spoljnim pretnjama. Umesto pasivnog oslanjanja na američke garancije, od evropskih članica se očekuje da preuzmu finansijsku i logističku odgovornost za ključne vojne sisteme. Tim transformacionim procesom stvara se otporniji savez u kome jaka i naoružana Evropa, ravnopravno delujući sa Sjedinjenim Državama, garantuje dugoročnu stabilnost i bezbednost na evropskom continentu.
Autor: Pink.rs
