Napad ukrajinskih bespilotnih letelica na logistički centar kompanije „Vildberis“ (Wildberries) u Kotovsku u Tambovskoj oblasti, izveden u noći 26. avgusta 2026. godine, označio je nastavak opsežne operacije protiv jednog od ključnih ekonomsko-vojnih stubova Ruske Federacije.
Prema detaljnoj analizi ukrajinskog Centra za strateške komunikacije, učestali udari na objekte ovog ruskog giganta elektronske trgovine nisu usmereni protiv privatnog biznisa, već predstavljaju precizne napade na logističke čvorove preko kojih se odvija sivi uvoz robe dvostruke namene i direktno snabdevanje ruske armije.
Geografski raspon udara i razarajući bilans po logistiku
U periodu od samo mesec dana, od sredine jula do sredine avgusta 2026. godine, skladišna infrastruktura kompanije našla se pod nezapamćenim talasom vazdušnih napada. U tom intervalu zabeležena su 32 potvrdjena udara na objekte raspoređene u 19 ruskih regiona, uključujući Podmoskovlje, Uralsku i Volšku regiju, kao i privremeno okupirani Krim. Najudaljenija tačka koja je pretrpela štetu bilo je naselje Zamuljanka u Permskom kraju, smešteno čak 1.400 kilometara od linije fronta.
Razaranja su zahvatila najveće distributivne centre i super-habove u Elektrostalju, Kotovsku, Novosemejkinu i Koledinu, gde je izgorelo ili potpuno uništeno između 740.000 i 780.000 kvadratnih metara skladišnog prostora. Samo u prvom talasu udara na objekte u Elektrostalju i Kotovsku uništena je roba čija se vrednost procenjuje na iznos između 150 i 235 milijardi rubalja. Zbog nastalog haosa, teretni saobraćaj u centralnoj Rusiji bio je danima u potpunom zastoju, u pogođenim regionima proglašena je vanredna situacija, a kompanija je bila prinuđena da privremeno obustavi prijem novih pošiljki.
Od civilne platforme do državnog i ratnog instrumenta
Predstava o „Vildberisu“ kao uspešnoj priči nezavisnog porodičnog biznisa, koji su 2004. godine osnovali supružnici Tatjana i Vladislav Bakalčuk, postepeno je ustupila mesto potpunoj kontroli državnog aparata. Nakon što je kompanija prerasla u monopolski servis sa godišnjim prometom koji je još 2019. godine premašivao 223 milijarde rubalja, njeno rukovodstvo ugradilo se u strukture bliske Kremlju. Ključni preokret dogodio se 2024. godine spajanjem „Vildberisa“ sa operatorom spoljnog oglašavanja „Rus“, uz direktnu podršku Vladimira Putina. Tim potezom upravljanje nad platformom preuzele su strukture povezane sa sankcionisanim oligarhom Sulejmanom Kerimovim i ruskom predsedničkom administracijom, čime je kompanija i zvanično stavljena u službu režima.
Centar za sivi uvoz i opremanje jedinica na frontu
Platforma je s vremenom postala primarni kanal za paralelni uvoz i nabavku visokotehnoloških komponenti za potrebe ruske vojske. Preko ovog distributivnog sistema uvoženi su i skladišteni delovi za sklapanje i popravku izviđačkih i napadnih dronova, taktičke radio-stanice, pojačivači signala i optički kablovi specijalno namenjeni za FPV dronove otporne na elektronsko ometanje. Sajt je dugo sadržao posebnu sekciju i oznaku „Sve za SVO“ sa preko 200.000 artikala vojne opreme, a iako je ta kategorija uklonjena nakon prvih udara, uništena skladišta nastavila su da funkcionišu kao realna sabirna mesta za vojnu opremu namenjenu trupama na ratištu.
Finansijska integracija i strategija iscrpljivanja
Konačna transformacija u vojno-civilni konglomerat zaokružena je povezivanjem sa državnom VTB bankom, jednim od glavnih finansijera ruskog vojno-industrijskog kompleksa. Kroz ulazak VTB banke u digitalnu finansijsku strukturu spoja „Vildberisa“ i „Rusa“, malim i srednjim preduzećima koja proizvode opremu za vojsku omogućeno je direktno i povlašćeno kreditiranje. Sistematsko uništavanje ove mreže, usklađeno sa udarima na ruske rafinerije nafte, deo je jedinstvene strategije iscrpljivanja kojom se Moskva lišava finansijske fleksibilnosti i logističke podrške neophodne za nastavak rata.
Autor: Pink.rs
