U drugom tromesečju 2026. godine Evropska unija je zabeležila znatno povećanje obima spoljnotrgovinske razmene robe. Ukupan uvoz robe iz trećih zemalja iznosio je 701,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 9,9 odsto u odnosu na prethodni kvartal, odnosno skok od 11,7 procenata u poređenju sa istim periodom protekle godine. Istovremeno, evropski izvoz dostigao je 680 milijardi evra, zabeleživši kvartalni rast od 5,4 odsto i godišnje povećanje od 4,5 procenata.
Kina je zadržala poziciju najvažnijeg evropskog dobavljača sa isporučenom robom u vrednosti od 153,6 milijardi evra, što čini više od petine, odnosno 21,9 odsto ukupnog uvoza Unije. Na drugom mestu po obimu uvoza nalaze se Sjedinjene Američke Države sa 98,7 milijardi evra i udelom od 14,1 odsto. Slede Ujedinjeno Kraljevstvo sa 43,4 milijarde evra i udelom od 6,2 procenata, Švajcarska sa 36,9 milijardi evra ili 5,3 odsto uvoza, dok se na petom mestu nalazi Turska sa 25,5 milijardi evra, što predstavlja 3,6 odsto ukupno uvezene robe.
Kada je reč o godišnjim trendovima uvoza, Evropska unija je zabeležila dvocifren porast nabavki iz Sjedinjenih Američkih Država od 11,5 procenata, kao i osetan rast uvoza iz Velike Britanije za 8,8 odsto. Uvoz kineske robe takođe je porastao za 7,9 procenata, dok je uvoz iz Švajcarske zabeležio skromniji rast od 2,1 odsto. Jedini pad među vodećim dobavljačima pretrpela je Turska, iz koje je uvezeno 0,6 odsto manje robe nego u istom periodu prethodne godine.
Na izvoznoj strani, Sjedinjene Američke Države ostaju glavno odredište za evropsku robu sa ostvarenih 127,7 milijardi evra, što predstavlja 18,8 odsto ukupnog plasmana Unije, i pored toga što je izvoz na to tržište opao za 5,6 procenata u odnosu na prošlu godinu. Ujedinjeno Kraljevstvo zauzima drugo mesto među izvoznim partnerima sa 92,7 milijardi evra i godišnjim rastom od 5,6 odsto. Najveći skok plasmana robe iz EU zabeležen je prema Švajcarskoj, gde je izvoz porastao za čak 16,1 odsto i dostigao vrednost od 60,5 milijardi evra. Listu vodećih izvoznih tržišta zaokružuju Kina sa 50,3 milijarde evra uz rast od 2,8 procenata, te Turska u koju je izvezeno 27,3 milijarde evra robe, što predstavlja godišnji pad izvoza od 4,9 odsto.
Autor: Pink.rs
