Prema podacima iz novog izveštaja pripremljenog za Kongres SAD, čije je ključne nalaze objavio redakcijski tim Američkog pomorskog instituta, ruska kampanja hibridnog ratovanja širom Evrope ušla je u novu, znatno opasniju fazu. Priložene analize i geografske mape sumnjivih napada izvedenih u periodu od 2018. do 2025. godine jasno dokumentuju da sukob Moskve sa evropskim državama već traje, iako ne poprima forme klasičnog konvencionalnog rata.
Izveštaj detaljno beleži konstantan uspon akcija sabotaže, sajber napada, zavera za atentate, političkog uplitanja, narušavanja vazdušnog prostora i drugih tajnih operacija. Od početka invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine, ove aktivnosti nisu samo učestale, već su postale drastično agresivnije i razornije. Uprkos tome što su evropske države masovno proterivale ruske obaveštajne oficire pod diplomatskim pokrićem, poostrivale sankcije i snažile kontrabaveštajnu zaštitu, ruske obaveštajne službe su se prilagodile novim uslovima i pokazuju sve veću spremnost za preuzimanje visokih i otvorenih rizika.
Sistemski ciljevi i mapa hibridnog delovanja
Glavni cilj ove asimetrične strategije jeste sistematsko podrivanje stabilnosti u Evropi, unošenje straha i političkih razdora među članicama EU i NATO-a, kao i slabljenje podrške Kijevu. Analitičari ističu da je ključno prestati sa posmatranjem pojedinačnih incidenata kao izolovanih događaja. Požari u skladištima, oštećenja na železničkoj i energetskoj infrastrukturi, presečeni podmorski kablovi, sajber napadi i pokušaji atentata deluju nezavisno kada se analiziraju pojedinačno, ali spojeni u celinu tvore koherentnu matricu ruskog hibridnog ratovanja.
Priložena mapa sumnjivih hibridnih napada pokazuje da su na meti praktično svi delovi kontinenta, od baltičkih i skandinavskih zemalja, preko Velike Britanije i zapadne Evrope, pa sve do Centralno-istočne Evrope i Balkana. Posebno su pogođene ključne tranzitne i logističke tačke koje služe za snabdevanje Ukrajine ili u kojima se nalaze kritična čvorišta evropske energetske i komunikacione mreže.
Dva fronta istog globalnog sukoba
U izveštaju se povlači paralelna linija između vojne situacije u Ukrajini i bezbednosnog stanja u ostatku Evrope. Dok se Ukrajina bori konvencionalnim naoružanjem jer je izložena otvorenoj vojnoj agresiji, ostatak Evrope sa istim protivnikom vodi tihu i asimetričnu borbu kroz kontrabaveštajno delovanje, zaštitu infrastrukture i odbijanje sajber i dezinformacionih udara.
Osnovni zaključak izveštaja pred zapadne saveznike stavlja suštinsko pitanje, naglašavajući da više nije upitno da li Rusija vodi hibridni rat protiv Zapada, već koliko će dugo Zapad izbegavati da taj sukob nazove njegovim pravim imenom i adekvatno odgovori na njega.
Autor: Pink.rs
