Eskalacija sukoba na Bliskom istoku dovodi do znatnog skoka cena sirove nafte na globalnom tržištu. Za Rusiju, ovaj ekonomski efekat ima direktan vojno-strategijski značaj — skuplja nafta osigurava znatan priliv dodatnih novčanih sredstava u ruski budžet, čime se direktno finansira i produžava ratno delovanje u Ukrajini.
Jednak intenzitet saradnje prisutan je i na obaveštajnom planu. Rusija aktivno snabdeva Iran satelitskim podacima i ljudskim obaveštajnim izvorima, čime pomaže Teheranu i njegovim posredničkim mrežama da preciznije ciljaju američke vojne baze u regionu. Stručnjak za bezbednost Brus Hofman ističe da Iran sistematski nastoji da nanese štetu Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima ometanjem slobodne trgovine i pomorskog saobraćaja u ključnom Ormuskom tesnacu.
Diplomatski pregovori između Vašingtona i Teherana trenutno su u potpunom zastoju, dok Iran postavlja oštre preduslove za bilo kakav dijalog. Zvanični Teheran zahteva potpunu obustavu pomorske blokade, odmrzavanje finansijskih sredstava u inostranstvu, ukidanje ekonomskih sankcija i potpunu obustavu američkih vojnih aktivnosti na Bliskom istoku.
Sve važniju kariku u ovom savezu čini i Severna Koreja, koja prema rečima Hofmana već dugi niz godina snabdeva Iran vojnom opremom i raketnom tehnologijom. Pored saradnje sa Teheranom, Pjongjang pruža masovnu podršku i Moskvi slanjem velikih količina artiljerijske municije, dok procene ukazuju na planove za slanje i do 50.000 severnokorejskih vojnika na ukrajinski front.
Iako bi severnokorejski lider Kim Džong Un potencijalno pristao na novi bilateralni susret sa Donaldom Trampom radi političke promocije i medijskog efekta — nalik samitu iz 2018. godine — analitičari upozoravaju da takvi samiti sami po sebi ne garantuju održive bezbednosne sporazume niti prekid vojne saradnje među autoritarnim državama.
Autor: Pink.rs
