Uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Rusiji, politički pejzaž prolazi kroz talas sistematske eliminacije i opozicionih partija i pojedinačnih kandidata. Izborni inženjering Kremlja obuhvata kako uklanjanje pojedinaca iz sistemskih partija, tako i institucionalnu blokadu čitavih političkih organizacija koje odstupaju od zvanične državne linije.
Najupečatljiviji primer ovog procesa jeste eliminacija partije Jabloko, najstarije liberalne opozicione stranke i jedine preostale zvanično registrovane partije koja je u centar svoje predizborne kampanje stavila antiratni slogan „Za mir i slobodu“. Iako je Centralna izborna komisija u prvom trenutku prihvatila njenu registraciju, Vrhovni sud Rusije ubrzo je doneo odluku o njenoj diskvalifikaciji sa savezne liste.
Odluka je doneta na osnovu tužbe prokremljanske stranke Rodina, koja je navela bizarni niz formalnih razloga — od navodnih kršenja autorskih prava na stare sovjetske pesme do navodnog ekstremizma i finansiranja iz inostranstva. Time je i poslednjoj legalnoj antiratnoj opciji onemogućeno učešće na izborima.
Paralelno sa zabranom rada celih organizacija, pritisak se vrši i na pojedince unutar unutarparlamentarne opozicije. Slučaj Nikolaja Bondarenka, popularnog levo orijentisanog političara i poslanika Komunističke partije (KPRF), pokazuje da se mehanizmi diskvalifikacije primenjuju i izvan liberalnog spektra. Bondarenko je uklonjen iz izborne trke pod optužbama za isticanje „ekstremističkih simbola“, što je zakonski mehanizam koji se sve češće koristi za automatsko oduzimanje prava na kandidovanje zbog ranijih objava povezanih sa timom pokojnog Alekseja Navaljnog.
Ovaj potez izazvao je reakciju i opozicije u izbeglištvu. Udovica Alekseja Navaljnog, Julija Navaljna, javno je komentarisala uklanjanje Bondarenka, istakavši da Moskva nastoji da eliminiše bilo kakve autentične političke aktere. Ona je naglasila da se vlasti pod Putinovim režimom plaše bilo kakvih nezavisnih političara i samih izbora, bez obzira na razmere dosadašnjih čistki.
Razlozi za ovako sveobuhvatne zabrane leže u težnji vlasti da kontrolišu izborni proces i preduprede bilo kakav rizik od mobilizacije nezadovoljnih građana. Ključni motivi i mehanizmi uključuju:
Sprečavanje kanalisanja protestnih glasova, budući da bi antiratna poruka Jabloka ili populisticka kritika vlasti koju nosi Bondarenko mogle da privuku značajan broj birača usled ekonomskih i ratnih pritisaka.
Zloupotrebu pravnog okvira, gde se optužbe za ekstremizam, kršenje autorskih prava i navodno strano uticanje koriste kao pravni paravan za političke eliminacije.Potpunu eliminaciju alternative, čime se obezbeđuje apsolutna predvidljivost izbornih rezultata i izbori svode na formalnu potvrdu postojećeg stanja.zbacivanjem Jabloka i uklanjanjem uticajnih pojedinaca poput Bondarenka, izborni listić je sveden na rekordno mali broj partija, čime su građanima koji se ne slažu sa zvaničnom politikom zatvoreni gotovo svi kanali za legalno izražavanje političke volje.
Autor: Iva Besarabić
