Tokom zvanične posete jugoistočnoj Aziji, podsekretar za odbrambenu politiku Sjedinjenih Američkih Država Elbridž Kolbi predstavio je ključne smernice nove američke vojne i strategijske doktrine u Indo-Pacifiku.
U razgovoru sa novinarima nakon sastanaka u Filipinima, Indoneziji, Tajlandu i Kambodži, Kolbi je istakao da se pristupi Vašingtona zasnivaju na pragmatičnom realizmu, principu „mira kroz snagu“ i poštovanju suvereniteta svake pojedinačne države u regionu.Sjedinjene Američke Države nastavljaju da ubrzano razvijaju vojno-stratešku saradnju sa Filipinima, koje je Kolbi označio kao model savezničkog odnosa. Na terenu je zabeležen značajan napredak u pogledu unapređenja infrastrukture i pripreme lokacija u okviru EDCA sporazuma, što dodatno učvršćuje stabilnost u ovom delu Pacifika. Istovremeno, poseta Džakarti i susret sa predsednikom Prabovom otvorili su nove mogućnosti za partnerstvo sa Indonezijom kroz mehanizam odbrambene saradnje. Kolbi je naglasio da Vašington ne zahteva od partnera u regionu da biraju strane u globalnim rivalstvima, već nastoji da im pruži podršku u jačanju sopstvenih kapaciteta za zaštitu teritorijalnog integriteta i arhipelaškog prostora.
Sličan pragmatičan pristup primenjuje se i prema drugim članicama Bloka nacija jugoistočne Azije. U Kambodži je dogovoren nastavak zajedničkih vojnih vežbi za narednu godinu, dok se u odnosima sa Malezijom očekuje produbljivanje saradnje u obezbeđivanju ključnih pomorskih prolaza kao što je Malajski prolaz. Govoreći o Tajlandu i medijskim nagađanjima da bi trgovinske carine mogle ugroziti vojne vežbe poput Kobra Golda, podsekretar je potvrdio da Vašington nije primio nikakve zvanične najave o uslovljavanju bezbednosne saradnje i dodao da američka administracija posmatra trgovinska i bezbednosna pitanja odvojeno, na bazi obostranih interesa i zdravog razuma.
Poruka srednjim silama i očuvanje statusa kvo oko Tajvana
U osvrtu na bezbednosnu arhitekturu, Kolbi se usprotivio strategijama takozvanih srednjih sila koje bi potencijalno pokušale da isključe Sjedinjene Države iz regionalnih bezbednosnih aranžmana. Iako Vašington aktivno ohrabruje partnere poput Nemačke, Poljske, Južne Koreje, Japana i Australije da povećaju vlastita izdvajanja za odbranu i razvijaju domaću namensku industriju, istaknuto je da je pokušaj stvaranja paralelnih saveza bez američkog učešća neefikasan i kontraproduktivan. Kada je reč o AUKUS sporazumu, potvrđeno je da se planirani projekti odvijaju predviđenom dinamikom, uključujući proizvodnju i isporuku podmornica klase Virtdžinija Australiji i jačanje rotacionog prisustva na zapadnoj obali tog kontinenta.
Povodom bezbednosne situacije u Tajvanskom tjesnacu, američki zvaničnici ostaju čvrsto privrženi očuvanju statusa kvo i strategijskoj stabilnosti. Kolbi je ukazao na razliku između ranijih pristupa i trenutne doktrine, naglasivši da Vašington izbegava nepotrebnu zapaljivu retoriku i fokusira se na tih, ali neumoljiv rad na jačanju sposobnosti odvraćanja. Cilj američke vojne prisutnosti nije izmena režima niti izazivanje velikih sukoba, već odbrambena funkcija sprečavanja bilo kakve agresije.
Odbrambena doktrina, nuklearno odvraćanje i reorganizacija komandi
U domenu nuklearne strategije, Ministarstvo rata sprovodi ciljanu reviziju usmerenu na održavanje stabilnosti i odvraćanja. Kolbi je pojasnio da tekuće analize ne predviđaju radikalne zaokrete niti isključivo fokusiranje na taktičko nuklearno oružje kratkog dometa, već primenu racionalne strategije u kojoj bi eventualna upotreba vojne sile bila strogo usklađena sa vitalnim nacionalnim interesima i zaštitom saveznika.
Govoreći o reorganizaciji komandnih struktura i vraćanju naziva Komande za Pacifik umesto dosadašnjeg Indo-Pacifika, pojašnjeno je da ova promena odražava primarni operativni fokus na prvu liniju ostrva u Zapadnom Pacifiku. Potez ni na koji način ne umanjuje značaj Indije i Indijskog okeana, već potvrđuje da se odnosi sa Nju Delhijem grade na osnovu ravnopravnog i uzajamno korisnog partnerstva u cilju održavanja mirne ravnoteže snaga širom azijskog kontinenta.
