Prema novom predlogu predstavljenom britanskom premijeru Endiju Barnamu, Velika Britanija bi mogla ponovo da pristupi jedinstvenom tržištu Evropske unije u zamenu za proširenje svojih vojnih i nuklearnih garancija širom kontinenta.
Kako prenosi list Telegraf, novi postbregzitovski okvir predviđa redefinisane odnose između Londona i Brisela, pri čemu bi Velika Britanija dobila pristup zoni slobodne trgovine i jedinstvenom tržištu EU. Zauzvrat, od britanskog premijera bi se očekivalo da se obaveže na stavljanje Oružanih snaga Velike Britanije i njenog nuklearnog kišobrana u službu zaštite evropskih saveznika.
Predlog obuhvata i stvaranje šire konfederativne strukture kojoj bi se pridružila i Ukrajina. Prema tom konceptu, Kijev bi se obavezao na održavanje brojne i snažne stajaće vojske koja bi služila kao glavna odbrana i bedem protiv bilo kakve buduće ruske invazije. Pored toga, Ukrajina bi sa ostatkom Evrope delila svoje tehnologije u oblasti bespilotnih letelica i dronova.Ovaj plan predlaže stvaranje novog geopolitičkog i bezbednosnog saveza koji spaja ekonomsku integraciju Evropske unije sa britanskim i ukrajinskim odbrambenim potencijalom, u cilju dugoročne stabilizacije i bezbednosti evropskog kontinenta.
Nagli zaokret u politici Londona direktna je posledica višegodišnjeg ekonomskog pritiska, značajnog pada BDP-a i slabijih investicija u poređenju sa ostalim vodećim svetskim silama.
Nagli zaokret u spoljnopolitičkom kursu Londona dolazi u trenutku kada zvanični ekonomski pokazatelji sve jasnije oslikavaju realnu cenu izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Prema zvaničnim procenama britanske Kancelarije za budžetsku odgovornost (OBR), napuštanje evropskog bloka dugoročno je smanjilo potencijalni bruto domaći proizvod zemlje za oko četiri odsto u poređenju sa scenarijom u kojem bi Britanija ostala članica. Međutim, najnovije nezavisne analize i studije ekonomskih stručnjaka ukazuju na to da je ukupni negativni uticaj na BDP još drastičniji i da se kreće u rasponu od pet do čak osam procenata.
Kada se ovi procenti prevedu u konkretne finansijske pokazatelje, pad BDP-a znači godišnji gubitak od preko 100 milijardi funti u ukupnoj privrednoj proizvodnji Velike Britanije. Posmatrano po glavi stanovnika, ovaj ekonomski udarac direktno odgovara gubitku od oko 2.000 do 2.300 funti po osobi.
Pored opšteg usporavanja privrednog rasta, izlazak iz Unije zadao je težak udarac investicionom ambijentu i spoljnoj trgovini. Poslovne investicije u Velikoj Britaniji trenutno su niže za 12 do 18 odsto u poređenju sa ostalim razvijenim ekonomijama grupe G7. Istovremeno, robna razmena sa zemljama članicama Evropske unije pretrpela je značajan pad, prvenstveno usled uvođenja kompleksnih birokratskih procedura i novih carinskih barijera koje su poskupele i usporile protok roba.
