Najnovije istraživanje Eurobarometra za proleće 2026. godine pokazuje da građani širom kontinenta doživljavaju Evropsku uniju kao ključno utočište stabilnosti u sve nestabilnijem i krizama pogođenom svetu. Iako većina Evropljana visoko vrednuje bezbednost, mir i kvalitet života koji im pružaju evropske integracije, opšta društvena klima oscilira između zabrinutosti i nade usled rastućih ekonomskih pritisaka i rasta troškova života.
Čak 75 odsto ispitanika smatra Evropsku uniju stabilnim okruženjem, što predstavlja skok od osam procentnih poena u odnosu na kraj 2025. godine i ujedno drugi najviši zabeleženi rezultat u poslednjoj deceniji. Pored toga, rekordnih 74 odsto građana ocenjuje članstvo u Uniji kao direktno korisno, pri čemu se zaštita mira i jačanje bezbednosti navode kao primarne dobrobiti evrointegracija. U uslovima sve izraženijih geopolitičkih previranja, 90 odsto Evropljana zahteva veću jedinstvenost država članica i dosledno promovisanje međunarodnog prava, dok tri četvrtine građana podržava jačanje kapaciteta i resursa Unije za suočavanje sa globalnim izazovima, stavljajući u prvi plan odbranu, bezbednost i energetsku nezavisnost.
Uprkos snažnom poverenju u evropski zaštitni mehanizam, u društvu dominira pesimizam pogledu budućnosti sveta, izražen kod 58 odsto ispitanika. Dominantno osećanje među građanima jeste nesigurnost sa 44 odsto, koju u stopu prati nada sa 43 odsto, pri čemu mlađa populacija pokazuje znatno viši nivo optimizma i samopouzdanja u poređenju sa starijim generacijama. Iako je opšte zadovoljstvo kvalitetom života i dalje izuzetno visoko i iznosi 83 odsto, taj procenat drastično pada na svega 40 odsto među građanima koji se redovno suočavaju sa teškoćama pri plaćanju mesečnih računa.
Rastuća inflacija, skok cena i troškovi života ubedljivo su najveći problem za građane, pa gotovo polovina ispitanika zahteva od Evropskog parlamenta da rešavanje ovog pitanja postavi kao apsolutni prioritet radne agende. Istovremeno, polovini građana Evropska unija uliva pozitivnu sliku, trećina zadržava neutralan stav, dok samo 17 odsto ima negativno mišljenje. S obzirom na nivo opštih izazova, čak 60 odsto Evropljana priželjkuje još značajniju i uticajniju ulogu Evropskog parlamenta u kreiranju budućih politika Unije.
