Nekadašnji agent KGB-a Džek Barski ocenio je u izjavi da sadašnji ruski predsednik Vladimir Putin tokom svoje ranije karijere u sovjetskoj obaveštajnoj službi nije važio za izuzetnog operativca, te da ga je njegov tadašnji nadređeni opisao kao prosečnog agenta.
Uprkos tome što je tečno govorio nemački jezik, KGB ga nije poslao u ključne centre operacija poput Austrije, Švajcarske ili Zapadnog Berlina, već u Istočnu Nemačku, gde je služio uglavnom kao oficir za vezu i kurir.
Međutim, Barski naglašava da je Putin posedovao druge ključne veštine koje su mu kasnije omogućile uspon na vrh – bio je izuzetan organizator, vešt manipulator i sposoban da gradi mrežu uticajnih kontakata. Tokom raspada KGB-a i Sovjetskog Saveza, Putin je oko sebe okupljao ljude koji su imali iskustvo rada na Zapadu i razumeli funkcionisanje kapitalizma, od kojih su mnogi u narednim godinama postali vodeći ruski oligarsi.
Uspon od Sankt Peterburga do Kremlja
Nakon raspada SSSR-a, Putin je radio za gradonačelnika Sankt Peterburga, gde se dokazao kao efikasan organizator. Gradonačelnik ga je potom predstavio tadašnjem predsedniku Borisu Jeljcinu. Tokom tog perioda, Putin je namerno održavao nizak profil i delovao neagresivno, zbog čega je Jeljcin u njemu video pouzdanog naslednika koji ga nakon odlaska sa vlasti neće krivično goniti niti zatvoriti.
Ipak, po stupanju na predsedničku funkciju, Putin je brzo promenio pristup i uspostavio potpunu kontrolu nad političkim i ekonomskim životom zemlje. Oligarsi koji su odbili da sarađuju sa novim režimom završili su u zatvoru ili su bili prinuđeni da napuste Rusiju, dok je celokupan državni aparat podređen njegovoj ličnoj vlasti.
Mehanizam kontrole i sprečavanje zavera
Barski ističe da se Putin na vlasti održava tako što je okružen podređenima koje namerno zavađa i podstiče na međusobno rivalstvo, onemogućavajući stvaranje bilo kakvog međusobnog poverenja u njegovom okruženju.
Usled takvog sistema kontrole, u kojem bi svako udruživanje unutar vladajuće elite bilo odmah dojavljeno i surovo kažnjeno, Barski ocenjuje da su šanse za unutrašnju zaveru i njegovo smenjivanje izuzetno male. Prema njegovom mišljenju, eventualni pokušaj uklanjanja sa vlasti mogao bi proisteći jedino od strane pojedinca u izolovanom činu.
