Nakon što je privredni rast Kine u drugom kvartalu pao na 4,3 odsto, zabeleživši najsporiji tempo ekspanzije u gotovo četiri godine, svetska finansijska tržišta očekivala su da će Peking pokrenuti obiman državni paket pomoći.
Međutim, najviši politički vrh Kine na čelu sa predsednikom Si Đinpingom doneo je odluku da ostane pri strategiji ciljanih mera ponude i jačanja unutrašnje partijske discipline, izbegavajući direktno finansijsko spasavanje potrošačkog sektora.
Na sastanku Politbiroa Komunističke partije Kine jasno je stavljeno do znanja da državni vrh nema nameru da sprovodi agresivne podsticajne mere. Uprkos petogodišnjem padu na tržištu nekretnina, izrazito niskom poverenju potrošača i sniženom cilju godišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon između 4,5 i 5 odsto, Peking je odabrao da usmeri resurse na tehnološke inicijative i ubrzanje potrošnje već odobrenih budžetskih sredstava. Od lokalnih zvaničnika se zahteva brže sprovođenje postojećih kapitalnih projekata, uz paralelnu borbu protiv takozvane nezdrave cenovne konkurencije među domaćim proizvođačima.
Politički prioriteti kineskog rukovodstva dodatno su potvrđeni najavom Petog plenarnog zasedanja Centralnog komiteta, koje je zakazano za oktobar i biće prvenstveno posvećeno unutrašnjoj partijskoj kontroli, antikorupcijskim merama i jačanju samoupravljanja partije. Stručnjaci ističu da zvanični Peking i dalje daje prednost državnom ulaganju u infrastrukturu visoke tehnologije i veštačku inteligenciju, dok mere za podršku prihodima domaćinstava i stimulisanje direktne potrošnje ostaju u drugom planu. Głavni ekonomista kompanije „Pinpoint Asset Management”, Dživik Žang, ocenio je da se zvanična debata o domaćoj tražnji i dalje prvenstveno oslanja na unapređenje ponude dobara i usluga, a ne na direktno jačanje kupovne moći stanovništva.
Ovakav pristup pokazuje da kineske vlasti u uslovima krize sektora nekretnina ostaju dosledne modelu centralizovanog planiranja i stroge kontrole. Dok međunarodni posmatrači i zapadna tržišta prate usporavanje kineskog ekonomskog motora, rukovodstvo u Pekingu nastoji da balansira između industrijske modernizacije i očuvanja rigidne partijske strukture, verujući da će državna ulaganja u napredne tehnologije dugoročno stabilizovati drugu najveću ekonomiju sveta.
