Suočena sa nezapamćenim produbljivanjem humanitarnih kriza širom sveta, Evropska komisija i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas predstavile su novi strateški okvir pod nazivom „Odbrana vrednosti, pokretanje reformi, ostvarivanje uticaja: Humanitarna akcija EU u promenljivom globalnom poretku”.
Nova strategija ima za cilj objedinjavanje humanitarnih, diplomatskih i političkih instrumenata radi zaštite humanitarnih radnika, obezbeđivanja pristupa ugroženom stanovništvu i očuvanja međunarodnog humanitarnog prava.
Trenutno je za čak 240 miliona ljudi širom sveta neophodna humanitarna pomoć, što je dvostruko više u odnosu na period od pre dve decenije. U kriznim žarištima od Sudana i Gaze do Ukrajine i Sahela, humanitarne organizacije se suočavaju sa sve većim preprekama na terenu, smanjenjem finansijskih resursa, kao i direktnim napadima na osoblje i kršenjem međunarodnog prava.
Ključne oblasti i smernice nove strategije
Visoka predstavnica Kaja Kalas naglasila je da Evropska unija i njene države članice ostaju najveći i najpouzdaniji svetski donatori humanitarne pomoći, zbog čega je ključno iskoristiti sve raspoložive poluge uticaja. U okviru nove humanitarne diplomatije, Službe Evropske komisije i Evropska služba za spoljne poslove bliže će koordinisati politički pritisak kroz bilateralne dijaloge o ljudskim pravima, mirovna posredovanja i delovanje u multilateralnim forumima. Pored toga, vojne i civilne misije EU, poput pomorske operacije EUNAVFOR ATALANTA koja pruža zaštitu brodovima Svetskog programa za hranu, nastaviće sa operativnim obezbeđivanjem konvoja i humanitarnih koridora na moru i u kriznim područjima.
Uporedo sa diplomatskim aktivnostima, strategija predviđa i dubinsku reformu samog sistema isporuke pomoći radi veće efikasnosti u uslovima smanjenih budžeta. Planirana je optimizacija celokupnog lanca snabdevanja od nabavke do distribucije na terenu, uz uvođenje fleksibilnijih modela kao što su novčana pomoć, delovanje pre izbijanja predvidivih kriza i pojednostavljenje administrativnih procedura za partnere.
Poseban fokus stavljen je na takozvani integrisani pristup krhkosti, kojim EU nastoji da poveže hitnu humanitarnu pomoć sa razvojnim i mirovnim projektima u zemljama gde se preklapaju oružani sukobi, klimatski pritisci i ekonomska nestabilnost. Pravovremenim angažovanjem u ranjivim regionima sprečava se da kratkotrajne krize prerastu u dugotrajne konflikte koji ugrožavaju stabilnost šireg okruženja, čime Unija potvrdjuje opredeljenje za odbranu multilateralnog poretka i tesnu saradnju sa Ujedinjenim nacijama.
