Evropska unija zvanično je usvojila Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act), čime je uspostavljen prvi sveobuhvatni pravni okvir za regulisanje ove tehnologije u svetu.
Primarni cilj novog zakona jeste obezbeđivanje sigurne, etičke i pouzdane upotrebe sistema veštačke inteligencije na jedinstvenom tržištu Unije, uz istovremeno podsticanje inovacija i investicija u ovom sektoru.
Stručnjaci ocenjuju da bi ovaj propis mogao uspostaviti globalni standard u oblasti veštačke inteligencije, na sličan način kao što je Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) definisala pravila za privatnost podataka na globalnom nivou.
Četiri nivoa rizika i odgovarajuća pravila
Zakon se zasniva na pristupu procene rizika i deli sisteme veštačke inteligencije u četiri osnovne kategorije, od kojih svaka nosi specifične zakonske obaveze.
Minimalni ili nepostojeći rizik: U ovu grupu spada većina sistema koji se svakodnevno koriste, kao što su video-igre ili filteri za neželjenu poštu (spam). Ovi sistemi ne predstavljaju opasnost po prava građana i mogu se slobodno upotrebljavati bez dodatnih zakonskih ograničenja.
Ograničeni rizik: Sistemi poput četbotova ili alata za generisanje sadržaja podležu strogo definisanim obavezama transparentnosti. Korisnici moraju biti jasno obavešteni da komuniciraju sa veštačkom inteligencijom ili da je sadržaj generisan putem nje, kako bi mogli da donesu informisane odluke.
Visoki rizik: Aplikacije koje se primenjuju u medicinskoj dijagnostici, autonomnoj vožnji ili biometrijskoj identifikaciji u okviru krivičnih istraga moraju ispuniti rigorozne zahteve pre izlaska na tržište EU. Zahtevi obuhvataju detaljno testiranje, potpunu transparentnost i obavezujući ljudski nadzor.
Neprihvatljivi rizik: Sistemi koji direktno ugrožavaju bezbednost, prava ili egzistenciju ljudi u potpunosti su zabranjeni. Zabrena obuhvata kognitivnu manipulaciju ponašanjem, prediktivno delovanje policije, prepoznavanje emocija na radnom mestu i u obrazovnim ustanovama, kao i sisteme za takozvano socijalno bodovanje. Pored toga, zabranjena je upotreba sistema za daljinsku biometrijsku identifikaciju u realnom vremenu na javnim mestima od strane organa reda, uz veoma retke i strogo definisane izuzetke.
Pravila za modele veštačke inteligencije opšte namene
Zakon posebno reguliše i modele opšte namene (GPAI), koji pokreću napredne sisteme sposobne za obavljanje širokog spektra zadataka poput generisanja teksta i prepoznavanja slika. Modeli koji ne nose sistemske rizike podležu osnovnim zahtevima transparentnosti, dok se na modele sa sistemskim rizikom primenjuju znatno stroža pravila nadzora i kontrole.
Arhitektura upravljanja i kaznene mere
Radi dosledne primene zakona, Evropska unija formira novu upravljačku strukturu koju čine Kancelarija za AI pri Evropskoj komisiji, Naučni panel nezavisnih stručnjaka, Odbor za AI sastavljen od predstavnika država članica, kao i Savetodavni forum za pružanje tehničke ekspertize.
Za kršenje odredaba zakona predviđene su visoke novčane kazne, koje se obračunavaju na osnovu procenta ukupnog globalnog prometa kompanije iz prethodne godine ili fiksno određenog iznosa. Za mala i srednja preduzeća, kao i startap kompanije, definisani su proporcionalno prilagođeni iznosi kazni.
Hronologija usvajanja i najnovije dopune
Proces izrade zakona započeo je inicijativom Evropskog saveta 2020. godine, nakon čega je Evropska komisija u aprilu 2021. predstavila zvanični predlog. Nakon dugotrajnih pregovora, preliminarni sporazum postignut je u decembru 2023. godine, a Savet je konačno odobrenje dao 21. maja 2024. godine, čime je zakon stupio na snagu 1. avgusta 2024. godine.
U okviru šire agende za pojednostavljenje propisa, Savet EU je krajem juna 2026. godine dao zeleno svetlo na dodatnu uredbu u okviru paketa „Omnibus VII”. Najnovijim dopunama izričito se zabranjuje bilo kakva praksa primene veštačke inteligencije koja uključuje generisanje intimnog ili seksualnog sadržaja bez pristanka, kao i materijala koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece.
