Odluka Vladimira Putina da pokrene ilegalnu invaziju na Ukrajinu ocenjuje se kao bez sumnje najveća strateška greška u dosadašnjem toku 21. veka. Posledice ovog poteza pokazale su se zastrašujućim, ostvarivši ishode koji su u potpunoj suprotnosti sa prvobitnim ciljevima zvanične Moskve.
Broj ruskih žrtava, uključujući poginule i ranjene, prešao je cifru od milion vojnika. Pored ogromnih ljudskih gubitaka, sukob je razotkrio duboke slabosti ruske vojske. Nakon što nije uspela da zauzme Ukrajinu na samom početku sukoba 2022. godine, Moskva je bila prinuđena da u više navrata revidira svoje ratne ciljeve, pri čemu se vremenom vojno i logistički oslonila na Iran i Severnu Koreju za nabavku oružja, municije, pa čak i trupa.
Na međunarodnom i bezbednosnom planu, umesto potiskivanja zapadnog vojnog saveza, NATO je postao brojniji, ujedinjeniji i značajniji nego u bilo kom trenutku svoje istorije. Ulaskom novih članica, dužina kopnene granice koju Rusija deli sa NATO savezom više se nego udvostručila.
U domenu energetike i ekonomije, Rusija je od energetske supersile sa raznovrsnim i visoko profitabilnim evropskim tržištem postala dobavljač koji sve više zavisi od prodaje energenata Kini po znatno sniženim cenama.
Pored političkih i ekonomskih posledica, agresija je proizvela i kontraefekat na društvenom planu. Umesto da uništi ukrajinski identitet, rat ga je dodatno učvrstio, prekalio pod paljbom i prikazao svetu, stvorivši trajnu nacionalnu svest koja će trajati generacijama. Izuzetno je malo strateških odluka u modernoj istoriji koje su proizvele toliko ishoda direktno suprotnih ciljevima samog agresora.
Autor: Pink.rs
