Evropska unija usvojila je 21. paket restriktivnih mera usmerenih na slabljenje ruske ratne ekonomije, što predstavlja najveći paket pojedinačnih sankcionih lista u poslednje četiri godine. Nove mere obuhvataju sveobuhvatne ekonomske pritiske, ali i ciljane akcije protiv odgovornih za ratne zločine, unutrašnju represiju i zlonamerne sajber aktivnosti.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas istakla je da ovaj paket nosi najveći broj pojedinačnih imenovanja u proteklom četvorogodišnjem periodu i da je pre svega finansijsko-ekonomskog karaktera, sa ciljem da se ukloni još jedna cigla iz temelja ruske ratne mašinerije. Između ostalog, mere direktno pogađaju finansijsku infrastrukturu uvođenjem sankcija Moskovskoj berzi i zameniku guvernera Centralne banke Rusije, dok se istovremeno poostravaju pravila za sprečavanje zaobilaženja sankcija kroz prekograničnu platnu mrežu A7 i pružaoce kripto-usluga u trećim zemljama.
Pritisak na energetske prihode i vojnu industriju
Pored finansijskog sektora, novi paket značajno pojačava pritisak na rusku „flotu u senci“ i prihode od nafte stavljanjem dodatnih brodova, rafinerija i trgovaca naftom iz Rusije i Belorusije na crnu listu. Zbog specifične situacije na globalnom tržištu, utvrđeno je pauziranje automatskog prilagođavanja mehanizma ograničenja cena nafte do sredine 2027. godine kako bi se prihodi Moskve zadržali pod kontrolom. Pritisak je proširen i na druge ključne izvore prihoda, uključujući sektore zlata, dijamanata, rudarstva i metalurgije.
U domenu namenske industrije uvode se nova izvozna ograničenja na tehnologije i komponente za proizvodnju dronova dugog dometa, uz dodavanje 51 novog subjekta koji direktno podržavaju ruski odbrambeni sektor. Pored toga, doneta odluka postavlja temelje za buduću sveobuhvatnu zabranu izdavanja viza za borce i bivše pripadnike ruskih oružanih snaga i njihovih posredničkih grupa koji učestvuju u sukobu.
Sankcije za ratne zločine, unutrašnju represiju i sajber napade
Nove mere dopunjuju nedavno usvojene odluke usmerene protiv odgovornih za teška kršenja ljudskih prava i ratne zločine nad ukrajinskim ratnim zarobljenicima i civilima. Sankcionisano je 15 pojedinaca i jedan subjekat povezan sa sistematskim zlostavljanjima u pritvorskim centrima. Istovremeno, EU je uvela sankcije za četiri pojedinca i pet kompanija odgovornih za razvoj tehnologija za digitalnu represiju i masovni nadzor komunikacija unutar same Rusije.
Poseban segment predstavlja do sada najveći paket sajber-sankcija, usvojen u saradnji sa Velikom Britanijom. Evropska unija je javno označila 16. centar ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) kao odgovoran za seriju sajber-špijunaža i sabotaža kritične infrastrukture u članicama EU. U okviru ovog odgovora, uvedene su restriktivne mere za devet pojedinaca i četiri subjekta, uključujući obaveštajce, haktiviste i privatne kompanije koje deluju pod kontrolom Moskve.
