OpenAI lansirao seriju novih modela, svet iskusio prvi potpuno autonoman AI ransomware napad - CYBERPINK TEHNOLOŠKI PREGLED NEDELJE

Ekonomski alarm svetskih stručnjaka

Ubrzani razvoj veštačke inteligencije donosi tektonske promene koje zahtevaju hitno delovanje i promenu poslovnih strategija globalnih lidera. Apel više od 200 vodećih svetskih ekonomista, među kojima je i 15 dobitnika Nobelove nagrade, predstavlja do sada najozbiljnije institucionalno upozorenje o makroekonomskim rizicima veštačke inteligencije. Potpisnici naglašavaju da trenutna brzina usvajanja AI tehnologija ne ostavlja prostor za prirodnu tranziciju radne snage. Za razliku od prethodnih industrijskih revolucija koje su se razvijale decenijama, AI transformacija se odvija u roku od nekoliko godina, što stvara rizik od masovne i nagle strukturne nezaposlenosti u sektorima visokoobrazovanih radnika.

Stručnjaci u svom proglasu zahtevaju od vlada hitno uvođenje regulatornih politika koje prevazilaze puku bezbednost softvera. Oni predlažu kreiranje novih poreskih modela za kompanije koje masovno zamenjuju ljude algoritmima, kao i fondove za hitnu prekvalifikaciju radnika. Ukoliko se ne reaguje odmah, ekonomisti predviđaju ekstremno produbljivanje jaza u platama i istorijski nezabeleženu koncentraciju bogatstva u rukama nekoliko tehnoloških giganata koji kontrolišu ključnu AI infrastrukturu.

Dugoročne prognoze iz ovog apela ukazuju i na potencijalnu destabilizaciju nacionalnih penzionih i zdravstvenih sistema. Kako se poreska baza koja se oslanja na rad ljudi bude smanjivala, države će se suočiti sa ogromnim fiskalnim deficitima. Zbog toga potpisnici pozivaju na globalni konsenzus o upravljanju AI ekonomijom, upozoravajući da unilateralne mere pojedinačnih država neće biti efikasne na globalizovanom digitalnom tržištu.

OpenAI lansirao seriju novih modela

U proteklih nekoliko dana dogodila su se najveća i najvažnija lansiranja OpenAI modela u ovoj godini. Kompanija je zvanično pustila u široku globalnu upotrebu svoju novu generaciju vrhunskih modela: GPT-5.6 seriju, kao i potpuno novi napredni glasovni model GPT-Live. Lansiranje je pratio i politički triler, jer je američka vlada krajem juna privremeno odložila javno predstavljanje kako bi sprovela bezbednosne provere pod novom izvršnom uredbom predsednika. Nakon uspešnih testova, modeli su zvanično postali dostupni svima.

OpenAI je podelio svoju novu arhitekturu na tri različita modela, prilagođena različitim budžetima i potrebama. Vodeći, najmoćniji model iz serije GPT-5.6 Sol dizajniran je za izuzetno složene poslovne procese, naučna istraživanja i napredno programiranje (agentic coding). Korisnici na društvenim mrežama već dele eksperimente gde Sol na osnovu jedne tekstualne komande uspešno kreira cele 3D simulacije leta ili interaktivne mape.

Srednji model GPT-5.6 Terra koji predstavlja balans između cene i performansi. Košta upola manje od prethodnih verzija i namenjen je za svakodnevni kancelarijski i kreativni rad. Već je integrisan kao podrazumevani model u sistem Microsoft 365 Copilot.

Najbrža i finansijski najpovoljnija verzija GPT-5.6 Luna, optimizovana je za masovne, brze zadatke i rad sa aplikacijama preko API-ja.

OpenAI je lansirao GPT-Live, glasovni model izgrađen na takozvanoj full-duplex arhitekturi. To znači da AI sada može istovremeno da sluša i priča (baš kao čovek u telefonskom razgovoru). Tokom razgovora ubacuje potvrde poput "uh-huh" ili "da", može se prekinuti usred rečenice, a kada rešava složenije zadatke, u pozadini preusmerava upit na moćni Sol model i prirodno nastavlja konverzaciju.

Uporedo sa lansiranjem GPT-5.6 serije, OpenAI je najavio uklanjanje svojih ranijih modela. GPT-4.5 je zvanično povučen 27. juna, dok je za OpenAI o3 model najavljeno penzionisanje za 26. avgust 2026. godine.

Svega dva dana nakon lansiranja novih modela, u petak 11. jula, Apple je zvanično tužio OpenAI pred saveznim sudom u Kaliforniji, optužujući ih da su dvoje bivših zaposlenih iz Apple-a iskoristili za krađu strogo poverljivih podataka, što preti da potpuno uruši saradnju između ova dva giganta.

Gubitak kontrole nad podacima

Javno upozorenje Satje Nadele izazvalo je potres u poslovnom svetu jer dolazi od čoveka koji vodi kompaniju koja je najveći investitor u OpenAI. Nadela je otvoreno ukazao na paradoks moderne korporativne upotrebe AI alata: kompanije plaćaju skupe pretplate da bi automatizovale procese, ali istovremeno kroz upite i unos internih dokumenata hrane te iste modele svojim poslovnim tajnama. Na taj način, veštačka inteligencija uči iz specifičnog, teško stečenog znanja jedne firme i to znanje indirektno stavlja na raspolaganje njenim direktnim konkurentima.

Ova praksa stvara situaciju u kojoj organizacije "plaćaju dvaput": prvi put kroz direktne finansijske naknade za licence, a drugi put kroz trajno odricanje od ekskluzivnosti sopstvenih podataka. Pravni i operativni timovi unutar velikih korporacija sada se suočavaju sa ozbiljnim problemom zaštite intelektualne svojine. Jednom kada poverljivi podaci, poput izvornog koda, finansijskih strategija ili medicinskih istraživanja, uđu u sistem javnih LLM modela, tehnološki ih je gotovo nemoguće izbrisati ili izolovati.

Kao odgovor na ovaj rizik, menadžment Microsoft-a i drugi industrijski lideri predviđaju drastičan zaokret ka lokalnim i zatvorenim AI modelima. Kompanije će morati da investiraju u sopstvenu infrastrukturu i razvijaju manje, specijalizovane modele koji rade isključivo unutar njihovih bezbednosnih servera. Ovaj trend bi mogao da uspori masovno usvajanje javnih AI servisa i podeli tržište na bezbedne, skupe privatne sisteme i jeftinije, ali visokorizične javne platforme.

Selektivno zaboravljanje kod LLM-a

Kompanija Anthropic napravila je tehnološki proboj razvojem metode GRAM (Gradient Residual Adjustment Mechanism), koja rešava jedan od najvećih problema bezbednosti velikih jezičkih modela. Do sada je jedini siguran način da se iz AI modela ukloni opasno ili ilegalno znanje bio proces ponovnog obučavanja (retraining) od samog početka. Taj proces je ekstremno skup, zahteva milione dolara i mesece računarskog rada, zbog čega su modeli često ostajali ranjivi na takozvano "bekstvo iz zatvora" (jailbreaking) gde korisnici trikovima izvlače opasne informacije.

Metoda GRAM funkcioniše poput digitalne hirurgije na neuronskoj mreži, omogućavajući programerima da precizno lociraju i neutrališu specifične klastere znanja, kao što su detaljna uputstva za pravljenje biološkog oružja ili izvođenje naprednih sajber napada. Najvažnije je to što ovo selektivno zaboravljanje ne narušava opšte kognitivne sposobnosti modela, njegove jezičke veštine ili logičko zaključivanje u drugim oblastima. Model nakon intervencije ostaje jednako pametan, ali postaje potpuno "slepcem" za specifične, targetirane opasne teme.

Ova tehnologija otvara novu eru u bezbednosti i usklađivanju AI sistema sa zakonskom regulativom. Pored uklanjanja opasnih naučnih informacija, GRAM će omogućiti kompanijama da iz modela lako uklone autorska prava, privatne podatke građana ili zastarele informacije bez ugrožavanja funkcionalnosti celog sistema. Ovo čini AI modele fleksibilnijim i bezbednijim za upotrebu u kritičnim industrijama poput medicine, državne bezbednosti i finansija.

SAJBER BEZBEDNOST: Prvi potpuno autonoman AI ransomware napad

Sajber-bezbednosni tim Sysdig Threat Research Team identifikovao je i dokumentovao operaciju pod nazivom JadePuffer, koja zvanično predstavlja prvi zabeleženi slučaj "agentnog" ransomware napada. Za razliku od dosadašnjih pretnji gde su hakeri koristili veštačku inteligenciju samo kao pomoćni alat, ovaj napad je u potpunosti isplanirao, vodio i prilagođavao autonomni AI agent zasnovan na velikim jezičkim modelima (LLM), bez ikakve ljudske intervencije u realnom vremenu. Napad je ciljao stvarne produkcione sisteme jedne organizacije, uspešno zloupotrebivši ranjivost u otvorenom razvojnom okviru Langflow.

Nakon početnog upada, AI agent je pokazao zastrašujući nivo autonomije i prilagodljivosti. Samostalno je skenirao internu mrežu i počeo paralelno da prikuplja osetljive podatke, uključujući API ključeve za OpenAI, Anthropic i Google Gemini, kao i akreditive za cloud infrastrukture. Kada bi naišao na prepreku ili neuspešnu prijavu, agent je rešavao problem u hodu, u jednom zabeleženom momentu uspeo je da analizira grešku i pronađe funkcionalno rešenje za bypass za svega 31 sekundu. Na kraju je kriptovao preko 1.300 konfiguracionih fajlova baze podataka i ostavio poruku u kojoj zahteva otkup u Bitcoinima.

Stručnjaci iz kompanije Sysdig upozoravaju na još jedan bizaran i opasan detalj: žrtve ovog napada ne bi mogle da povrate podatke čak i ako uplate traženi iznos. AI agent je generisao nasumični enkripcioni ključ koji je samo jednom upisao u lokalni log fajl (koji je potom obrisan), ali ga nikada nije prosledio nazad hakerima niti ga sačuvao na kontrolnom serveru. To znači da napadači uopšte nemaju ključ za dekripciju, pa je jedini spas za pogođene sisteme vraćanje podataka iz eksternih, bezbednih rezervnih kopija (backups).

Masovni Microsoft Patch Tuesday

Kompanija Microsoft je u okviru svog julskog ciklusa osvežavanja objavila najveći paket bezbednosnih zakrpa u istoriji, pokrivajući rekorderne 570 ranjivosti u svom ekosistemu. Među stotinama ispravljenih propusta našlo se 59 klasifikovanih kao "kritični", koji uglavnom omogućavaju udaljeno izvršavanje koda (RCE) i neovlašćeno podizanje privilegija u sistemu. Pored toga, paket rešava i tri visoko rizična "zero-day" propusta, od kojih su dva već bila aktivno eksploatisana u hakerskim napadima pre nego što je zakrpa postala dostupna.

Ovaj istorijski skok u broju otkrivenih rupa direktna je posledica Microsoftove implementacije novog internog AI sistema pod nazivom MDASH (Multi-model Agentic Scanning Harness). Ovaj sistem koristi više od 100 specijalizovanih AI agenata na namenskoj cloud infrastrukturi kako bi neprekidno skenirao Windows izvorni kod i pronalazio bezbednosne anomalije brže nego što bi to ijedan ljudski tim uspeo. Rukovodstvo Microsofta je potvrdilo da će integracija veštačke inteligencije u razvojni proces postati standard, što znači da korisnici u budućnosti moraju da očekuju znatno obimnije i češće bezbednosne pakete.

Zbog činjenice da hakeri takođe koriste AI kako bi u roku od nekoliko sati analizirali zakrpe i napali ne ažurirane računare, Microsoft je izdao hitno upozorenje administratorima i korisnicima. Stručnjaci savetuju da se primena julskih zakrpa na Windows 10 i Windows 11 operativnim sistemima ne odlaže duže od tri dana, jer automatizovani AI alati na strani napadača drastično skraćuju vreme potrebno za eksploataciju novootkrivenih propusta.

Bela kuća pokrenula centar za sajber bezbednost

Bela kuća je zvanično pokrenula novu AI koordinacionu grupu i centar za sajber-bezbednost sa ciljem da se hitno modernizuje nacionalna strategija odbrane od digitalnih pretnji. Odluka o formiranju ovog tela doneta je nakon obaveštajnih i tehničkih izveštaja koji pokazuju da zlonamerni akteri i državne hakerske grupe masovno usvajaju generativnu veštačku inteligenciju. Primena AI-ja omogućila je napadačima da automatizuju pisanje zlonamernih kodova, ubrzaju pronalaženje ranjivosti i kreiraju izuzetno uverljive phishing kampanje u masovnim razmerama.

Glavni zadatak novoformiranog centra biće centralizacija odbrambenih mehanizama i deljenje obaveštajnih podataka o pretnjama u realnom vremenu između vladinih agencija, vojnog sektora i privatnih tehnoloških kompanija. Vlada SAD-a želi da postigne situaciju u kojoj se AI koristi kao "štit protiv AI-ja", implementirajući napredne jezičke modele na državnim mrežama kako bi automatski prepoznali i blokirali anomalije koje generišu hakerski botovi.

Pored tehničke odbrane, ova koordinaciona grupa imaće zadatak da donese strože regulatorne okvire i smernice za domaće kompanije koje razvijaju AI tehnologije. Fokus će biti na sprečavanju situacija u kojima komercijalno dostupni AI modeli mogu biti zloupotrebljeni za planiranje napada ili generisanje destruktivnog koda, čime Bela kuća nastoji da uspostavi globalne standarde bezbednosti u eri autonomnog sajber-ratovanja.

Eksplozija finansijskih prognoza za ASML

Holandski tehnološki gigant ASML drastično je podigao svoje finansijske prognoze za 2026. godinu na raspon između 43 i 45 milijardi evra. Ova revizija predstavlja značajan skok u odnosu na ranije procene koje su se kretale između 36 i 40 milijardi evra. Glavni pokretač ovog rasta je nezapamćena globalna potražnja za njihovim sofisticiranim mašinama za litografiju, pre svega ekstremno ultraljubičastim (EUV) i duboko ultraljubičastim (DUV) sistemima, bez kojih je proizvodnja najsavremenijih čipova nemoguća.

Kompanije poput TSMC-a, Samsunga i Intela ubrzavaju proširenje svojih kapaciteta kako bi zadovoljile potrebe tržišta za veštačkom inteligencijom (AI), što je direktno ispraznilo ASML-ove knjige narudžbina. Budući da je ASML jedini svetski proizvođač High-NA EUV opreme, njegova pozicija na tržištu ostaje monopolistička. Kako bi ublažio strahove industrije od uskih grla u lancu snabdevanja, menadžment je najavio i povećanje proizvodnih kapaciteta za čak 30% u 2027. i 2028. godini.

Snažni kvartalni rezultati, sa neto prodajom od 9,3 milijarde evra samo u drugom kvartalu, momentalno su lansirali akcije kompanije na berzi. Analitičari ističu da investicije u AI infrastrukturu i data-centre ne pokazuju znake usporavanja, što holandskoj kompaniji pruža dugoročnu vidljivost i stabilnost poslovanja. Ipak, jedina senka na ove prognoze ostaju geopolitičke tenzije i striktna ograničenja izvoza najnaprednije opreme na tržište Kine.

Intelova investicija u Evropi

Američki poluvodički lider Intel ozvaničio je masivnu investiciju od 5 milijardi evra usmerenu u svoj proizvodni kampus Leixlip u Irskoj. Ova finansijska injekcija predstavlja ključni deo Intelovog globalnog plana kapitalnih rashoda za 2026. godinu, gde Irska preuzima ulogu evropskog centra izvrsnosti za napredne proizvodne čvorove. Projekat će omogućiti nadogradnju postojećih kapaciteta u okviru fabrike Fab 34 i integraciju najmodernije opreme u postojeće čiste sobe.

Glavni cilj ovog proširenja je drastično povećanje proizvodnje procesora Intel Xeon 6 i narednih generacija serverskih čipova baziranih na naprednom Intel 3 proizvodnom procesu. Sa eksplozijom cloud računarstva i visokoperformansnih AI sistema, potražnja za "Intel 3" silicijumskim pločicama (wafers) prevazišla je trenutne zalihe kompanije. Investicija dolazi u strateški važnom trenutku, samo nekoliko meseci nakon što je Intel u potpunosti otkupio 49% udela u zajedničkom ulaganju Fab 34 od fonda Apollo za 14,2 milijarde dolara, čime je vratio stopostotno vlasništvo nad profitom fabrike.

Evropski zvaničnici i irski premijer Micheál Martin toplo su pozdravili ovu vest, označivši je kao snažan glas poverenja u evropski tehnološki ekosistem. Pored toga što će projekat uposliti oko 2.000 specijalizovanih građevinskih radnika i inženjera tokom faze instalacije opreme, on direktno doprinosi ciljevima Evropske unije o tehnološkom suverenitetu i smanjenju zavisnosti od azijskih lanaca snabdevanja.

Pokretanje "Semicon 2.0" u Indiji

Vlada Indije zvanično je odobrila pokretanje druge faze svoje ambiciozne indijske poluprovodničke misije (Semicon 2.0) sa budžetom od impresivnih 15 milijardi dolara (1.27 lakh crore INR). Nakon što je prva faza (ISM 1.0) uspešno privukla krupne investicije za izgradnju prvih fabrika, fokus nove strategije se dramatično širi na celokupan proizvodni lanac. Država želi da stvori zaokružen domaći ekosistem koji neće zavisiti isključivo od uvoza sirovina.

Nova faza programa biće strukturisana kroz šest ključnih stubova, gde primat preuzima razvoj autohtonog dizajna čipova i stvaranje indijske intelektualne svojine (IP). Umesto pukog sklapanja, Indija novac usmerava ka lokalnoj proizvodnji visokotehnološke opreme, snabdevanju specijalnim hemikalijama i gasovima, kao i naprednim rešenjima za pakovanje čipova (ATMP/OSAT). Očekuje se da će ova faza privući dodatnih 4 lakh crore INR privatnih investicija i omogućiti zemlji da do 2030. godine sama pokriva 75% svojih potreba za čipovima.

Poseban akcenat u Semicon 2.0 stavljen je na obrazovanje i razvoj talenata, pri čemu preko 315 indijskih univerziteta već uveliko obučava desetine hiljada studenata za rad u naprednom dizajnu i čistim sobama. Globalne korporacije poput Lam Research, Applied Materials i Merck već su potpisale sporazume o saradnji sa domaćim liderima kao što je Tata Group, čime Indija ubrzano cementira svoju poziciju novog globalnog čvorišta u poluprovodničkoj industriji.

Digitalna industrija i tržište beleže rekordna kapitalna ulaganja

Četiri najveća američka tehnološka giganta, Microsoft, Alphabet, Meta i Amazon, na putu su da pređu istorijsku granicu od preko 650 milijardi dolara zajedničkih kapitalnih rashoda (CapEx) u 2026. godini, pokazuju najnovije analize finansijskih institucija. Ovaj nezapamćeni talas investicija u potpunosti je usmeren na izgradnju fizičke infrastrukture neophodne za pokretanje generativne veštačke inteligencije, uključujući mega data centre, napredne servere i stabilne energetske mreže. Procene troškova za svaku od ovih kompanija pojedinačno dostižu ili čak premašuju njihove ukupne budžete za prethodne tri godine kombinovano, što predstavlja tehnološki bum bez premca u ovom veku.

Glavni pokretač ove trke jeste hronični nedostatak računarskih kapaciteta (tzv. compute constraint), gde potražnja za AI uslugama raste brže nego što infrastruktura može da je podrži. Izvršni direktori ovih kompanija, poput Endija Džesija iz Amazona, brane ove astronomske izdatke tvrdnjom da je veštačka inteligencija prilika koja se pruža jednom u životu i da bi prerano usporavanje investicija značilo gubitak liderske pozicije. Najveći deo novca odlazi na kupovinu specijalizovanih AI čipova, mrežnih kablova visoke propusnosti i rezervnih generatora kako bi se obezbedio neprekidan rad sistema.

Međutim, ovakav tempo potrošnje počinje da izaziva ozbiljnu nervozu među investitorima na Vol Stritu. Ogromni kapitalni rashodi vrše direktan pritisak na profitne marže i drastično smanjuju slobodan gotovinski tok (free cash flow) ovih kompanija. Finansijski analitičari upozoravaju da će tržište u narednim kvartalima zahtevati jasne dokaze da se ove stotine milijardi dolara investicija uspešno transformišu u stabilne i profitabilne nove izvore prihoda, kako se ne bi stvorio investicioni balon.

Pritisak na zapadno AI tržište

Sve veći broj manjih američkih tehnoloških startapa i kompanija počeo je da zamenjuje domaće AI modele jeftinijim kineskim alternativama kako bi smanjio operativne troškove, prenose vodeći svetski mediji poput CNBC-a i Financial Times-a. Podaci sa developerskih platformi kao što je OpenRouter pokazuju da kineski modeli, koje razvijaju kompanije poput DeepSeek i Z.ai, stabilno drže preko 30% nedeljnog udvlašćenog saobraćaja među američkim programerima, sa povremenim skokovima i do 46%. Ovaj trend direktna je posledica naglog rasta cena "tokena" koje su američke laboratorije poput OpenAI i Anthropic nametnule za korišćenje svojih naprednih sistema.

Glavni adut kineskih modela otvorenog koda (open-source) jeste njihova cena, budući da su između 60% i 90% jeftiniji od američkih konkurenata, dok istovremeno nude performanse koje su izuzetno blizu samom svetskom vrhu. Stručnjaci sa Brukings instituta procenjuju da kineska tehnologija kasni za vodećim američkim modelima svega šest do devet meseci. Suočeni sa pritiskom investitora da što pre postanu profitabilni, američki preduzetnici se masovno okreću hibridnim rešenjima — najnaprednije zadatke i duboko rezonovanje i dalje poveravaju domaćim modelima, dok repeticiju, masovni unos podataka i pisanje jednostavnijeg koda preusmeravaju na kineske sisteme kao što su Kimi ili MiniMax.

Ova tiha tranzicija stvara potpuno novu i neočekivanu dinamiku u tehnološkom i geopolitičkom rivalstvu između SAD i Kine. Dok administracija u Vašingtonu godinama pokušava da restrikcijama i izvoznim kontrolama čipova uspori tehnološki razvoj Pekinga, tržišna logika i visoke cene u Silicijumskoj dolini naterale su američke firme da same finansiraju i usvajaju kineske inovacije. Pored startapa, čak i veliki sistemi i korporacije istražuju integraciju ovih modela, što bi moglo da natera američke lidere u oblasti veštačke inteligencije da drastično koriguju svoje cenovne strategije kako ne bi izgubili domaće tržište.

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA: Lansiranje misije Soyuz MS-29

Ruska letelica Soyuz MS-29 uspešno je lansirana sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu i spojila se sa Međunarodnom svemirskom stanicom (ISS) nakon brze tročasovne putanje. Ovu višenacionalnu posadu čine NASA astronaut Anil Menon i ruski kosmonauti Pjotr Dubrov i Anna Kikina. Lansiranju je prisustvovao i novi administrator NASA-e, Džared Ajzakman, što predstavlja prvu posetu šefa ove američke agencije ruskom kosmodromu od 2018. godine, čime je potvrđen nastavak saradnje dveju zemalja u orbiti uprkos geopolitičkim tenzijama na Zemlji.

Tokom planirane osmomesečne ekspedicije, tročlana posada će se pridružiti timu stanice i sprovesti čak 38 naučnih eksperimenata i tehnoloških demonstracija. Glavni fokus istraživanja biće usmeren na ispitivanje ljudske fiziologije tokom dugotrajnog boravka u mikrogravitaciji, kao i na napredne fizičke nauke. Dok je za Menona ovo prva svemirska misija, njegovi ruski kolegama Dubrov i Kikina već imaju bogato iskustvo sa prethodnih višemesečnih boravaka na orbitalnoj stanici.

Jedan od najinovativnijih tehničkih zadataka tokom ove misije biće testiranje proizvodnje poluprovodničkih kristala u uslovima svemira. Astronaut Anil Menon vodiće ovaj projekat sa ciljem da se utvrdi kako odsustvo gravitacije utiče na strukturu i čistoću kristala. Uspešan ishod ovog eksperimenta mogao bi da postavi temelje za in-space fabrikovanje nove generacije materijala koji su ključni za kreiranje izuzetno brzih i efikasnih naprednih AI čipova za računarske sisteme budućnosti.

NASA tehnologije za Mesec i Mars

U okviru priprema za održivo prisustvo na Mesečevoj površini i buduće ljudske misije na Mars, NASA je odabrala 41 komercijalni tehnološki projekat od ukupno 37 američkih kompanija. Ove saradnje su pokrenute kroz inicijativu koja ne podrazumeva direktnu razmenu novčanih sredstava, već NASA obezbeđuje resurse, stručnost i postrojenja u vrednosti od oko 30 miliona dolara kako bi pomogla firmama da razviju svoje prototipe u funkcionalni hardver. Projekti pokrivaju tri ključne oblasti: svemirski transport, logistiku u orbiti i operacije na površini planeta.

Među najvažnijim izazovima koji se rešavaju ovim projektima jesu napajanje lunarnih baza i zaštita opreme od agresivne mesečeve prašine. Kompanije poput Moonprint Solutions razvijaju fleksibilne izolacione navlake koje treba da zaštite robotske ruke, spojeve rovera i creva od mikroskopskih, oštrih staklastih čestica regolita koje lako oštećuju opremu i svemirska odela. Paralelno, drugi timovi rade na novim sistemima za upravljanje energijom kako bi obezbedili stabilno napajanje infrastrukture tokom ekstremnih i dugih lunarnih noći.

Pored operacija na tlu, značajna pažnja posvećena je i in-orbit logistici. Primera radi, kompanija Kall Morris Inc. razvija napredni sistem za spajanje tereta koji koristi specijalne lepljive mehanizme za prihvat satelita, što će omogućiti produžavanje veka trajanja letelica i bolje manevrisanje u svemiru. Svi ovi tehnološki projekti imaju jasan cilj: sazrevanje ideja u gotove alate koji će direktno oblikovati opremu i ekosistem koji će dočekati astronaute u okviru širenja programa NASA Moon Base.

Bliski susreti sa asteroidima

Početak jula doneo je izuzetan uspeh za azijske svemirske programe, pošto su u istoj nedelji zabeležena dva bliska susreta sa asteroidima. Kineska misija Tianwen-2 uspešno je stigla do asteroida Kamoʻoalewa, koji važi za Zemljin najstabilniji kvazi-satelit jer orbitira oko Sunca putanjom koja je gotovo sinhronizovana sa našom planetom. Sonda je prešla put od oko milijardu kilometara tokom 400 dana leta kako bi se približila ovom telu na samo 20 kilometara razdaljine i poslala njegove prve istorijske fotografije izbliza.

Glavni cilj misije Tianwen-2 na asteroidu Kamoʻoalewa jeste sletanje na njegovu površinu i prikupljanje uzoraka tla, koji će potom biti poslati nazad na Zemlju radi detaljnih laboratorijskih analiza. Naučnici spekulišu da bi ovaj asteroid mogao biti drevni komad Meseca koji je odbačen usled jakog udara meteorita, pa bi njegovo proučavanje moglo otkriti nove tajne o nastanku našeg sistema. Nakon što završi misiju prikupljanja uzoraka, kineska sonda će iskoristiti preostalo gorivo i produžiti u duboki svemir kako bi presrela i istražila kometu 311P/PANSTARRS.

U isto vreme, japanska sonda Hayabusa2 izvela je spektakularan prelet pored asteroida Torifune, prišavši mu na rekordnu udaljenost od svega 10 kilometara. Sonda koja je 2020. godine već donela uzorke sa asteroida Ryugu, fotografisala je Torifune pomoću svoje optičke navigacione kamere. Snimci su otkrili fascinantnu strukturu – reč je o takozvanom kontaktnom binarnom asteroidu, odnosno telu sastavljenom od dve gomile kosmičkog šljunka i stena koje su se spojile u oblik koji podseća na kikiriki ili objekat sa dve glave. Ovi podaci pomoći će stručnjacima sa JAXA agencije da bolje razumeju uticaj svemirskog habanja i solarnih vetrova na površine asteroida.