U detaljnom večernjem obraćanju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je ruska vojska postavila i potom propustila 15 različitih rokova za potpunu okupaciju Donjecke oblasti od početka sveobuhvatne invazije u februaru 2022. godine.
Pozivajući se na podatke koje su prikupile ukrajinske obaveštajne službe, Zelenski je izneo obiman hronološki pregled neispunjenih naređenja Kremlja, koji se proteže od prvih nedelja rata pa sve do decembra 2026. godine.
„Od početka sveobuhvatnog rata, ruskoj vojsci je dato čak 15 rokova za zauzimanje našeg Donjeckog regiona“, naveo je Zelenski. „Političko rukovodstvo Rusije ostaje opsednuto Donbasom. Oni su već 15 puta gajili ovu zabludu — da će u potpunosti zauzeti Donbas.“Prema metrikama ukrajinskih obaveštajnih službi, operativni ciljevi Moskve za potpuno zauzimanje Donjecka kontinuirano su pomerani tokom poslednje četiri godine. Tokom prve godine invazije, odnosno 2022. godine, zabeleženo je pet različitih rokova. Strategija je najpre nalagala ispunjenje cilja do 31. marta, da bi se potom rokovi pomerali na 9. maj, 1. jun, 15. septembar i na kraju na 31. decembar.
Sledeće, 2023. godine, rusko rukovodstvo je odredilo još dva ključna datuma. Prvobitni plan bio je postavljen za 1. mart, a nakon što taj pokušaj nije uspeo, krajnja meta je pomerena na sam kraj godine, odnosno na 31. decembar. Tokom 2024. godine ponovo su zabeležena dva slična operativna prozora za završetak ove misije.
Ukrajinski šef države je istakao da su se tokom 2025. godine rokovi menjali još dinamičnije jer je Moskva pokušavala da projektuje neizbežan krah Ukrajine pred međunarodnim liderima, uključujući i američkog predsednika Donalda Trampa. U tom periodu, tačnije u poslednja četiri meseca te godine, navodno su bila definisana tri odvojena krajnja datuma: 1. septembar, 1. decembar i 25. decembar. Tekuća, 2026. godina već je donela tri nove izmene u vojnom kalendaru, pri čemu su rokovi prvo bili pomereni sa 31. marta na 1. septembar, dok trenutno važeći cilj ponovo glasi 31. decembar.Tajming govora Zelenskog poklapa se sa sve većim ekonomskim i logističkim pritiscima unutar same Ruske Federacije. Dugotrajna ukrajinska kampanja usmerena na ruske rafinerije i energetsku infrastrukturu izazvala je akutnu nestašicu goriva na ruskom domaćem tržištu. Pored izazova na samom frontu, racionalizacija benzina je navodno proširena na 56 ruskih regiona, dok su se izrazito dugi redovi na benzinskim pumpama pojavili čak i u velikim metropolama poput Moskve.
Međutim, tvrdnje o postojanju zvaničnih i rigidnih rokova Kremlja i dalje su predmet rasprave među spoljnim analitičarima. Kritičari i nezavisni posmatrači, među kojima je i vojni komentator Skot Riter, izražavaju skepsu povodom podataka iz Kijeva, uz upozorenje da se neproverene obaveštajne informacije ponekad mogu koristiti u svrhu ratnog marketinga.
Sa druge strane, Moskva se dosledno uzdržava od javnog potvrđivanja specifičnih operativnih rokova. Umesto toga, rusko Ministarstvo odbrane nastavlja da opisuje svoje akcije u Donbasu kao metodično i stabilno napredovanje koje se odvija bez pritiska bilo kakvih političkih kalendara.Zatvarajući svoje obraćanje, Zelenski je upozorio da će Kremlj, ukoliko Rusija nastavi sa ofanzivnim operacijama, neizbežno morati ponovo da odloži svoje teritorijalne ciljeve, rizikujući pritom ogroman broj ljudskih života. On je direktno povezao ekonomsku stvarnost sa kojom se suočavaju obični građani Rusije sa potencijalnom cenom budućih vojnih poziva.
„Ako Rusija ne okonča svoj rat, moraće ponovo da pomeri i ovaj rok“, upozorio je Zelenski. „Ako Putin želi da žrtvuje još milion svojih vojnika kako bi nastavio da udara u ovaj zid, onda bi milion Rusa koji još uvek nisu mobilisani u rusku vojsku, a koji se raspravljaju u redovima za benzin, trebalo da razmisli o tome šta ih čeka sledeće.“
