Novi izveštaj koji je objavio Institut za nacionalnu bezbednost Misgav upozorava da su se Ujedinjene nacije fundamentalno udaljile od svojih osnivačkih principa, navodeći da ova globalna organizacija više ne služi interesima zapadne civilizacije.
Prema nalazima instituta, Peking je uspešno preuzeo kontrolu nad infrastrukturom UN-a, transformišući je u geopolitički alat za zaštitu autoritarnih režima, izolaciju demokratskih saveznika i aktivno narušavanje ekonomske i političke poluge Zapada.
Srž kineskog institucionalnog preuzimanja leži u sistemu glasanja „jedna zemlja – jedan glas” u Generalnoj skupštini, pomoću kojeg se Peking pozicionirao kao zaštitnik Globalnog juga. Da bi upravljala ovim glasačkim blokom, Kina je iskoristila ekspanziju Grupe 77. Ova međuvladina koalicija nerazvijenih zemalja stvorena je 1964. godine kako bi unapredila kolektivne ekonomske interese Globalnog juga i ojačala njihovu zajedničku pregovaračku moć u UN-u. Sa talasom dekolonizacije, ta grupa je narasla na 134 države, što danas predstavlja čak dve trećine svih zemalja članica UN-a.
Tokom 1991. godine, u okviru priprema za Konferenciju UN o životnoj sredini i razvoju, poznatiju kao Samit na Zemlji u Riju koji je održan 1992. godine, Grupa 77 i Kina objavile su svoj prvi zajednički dokument o poziciji, obeležavajući početak koordinisanog delovanja pod ovom oznakom. Do 1996. godine zajedničke ministarske deklaracije su rutinski izdavane u ime ovog proširenog formata, koji Peking od tada koristi za usmeravanje UN-a, ostvarujući nesrazmeran uticaj koji daleko prevazilazi njegove finansijske doprinose organizaciji.
Ova strukturalna pristrasnost omogućava Kini da se zaštiti od odgovornosti dok istovremeno promoviše antizapadne agende u telima UN-a. U Savetu za ljudska prava, Kina je blokirala čak i skromnu debatu o zločinima protiv čovečnosti počinjenim nad muslimanima i Ujgurima u kineskoj provinciji Sinđang, uprkos snažnim pritiscima Sjedinjenih Američkih Država i Evrope koji su zahtevali raspravu. Pored toga, zajednički format Kine i Grupe 77 konstantno je gurao rezolucije koje redefinišu ljudska prava tako da favorizuju državni suverenitet u odnosu na pojedinačne slobode, čime se menjaju norme UN-a sa ciljem zaštite autokratija širom sveta.
Peking je takođe iskoristio specijalizovane agencije UN-a da izoluje demokratski Tajvan, uspešno ga isključujući sa foruma Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, čak i tokom velikih globalnih zdravstvenih kriza. Na širem geopolitičkom planu, UN su sada legitimisale kinesku inicijativu „Pojas i put” i proglasile je usklađenom sa sopstvenim Ciljevima održivog razvoja, čime su pružile multilateralno pokriće za geopolitičku ekspanziju Pekinga. Istovremeno, Generalna skupština sada rutinski usvaja rezolucije o takozvanim jednostranim prinudnim merama kojima se osuđuju američke sankcije protiv suparnika poput Irana, Kube i Rusije, što direktno podriva ključne ekonomske alate pritiska koje Vašington poseduje.
Izveštaj Misgav instituta na kraju skreće pažnju na frapantnu fiskalnu neravnotežu koja pokazuje da zapadni poreski obveznici zapravo finansiraju sopstveno obuzdavanje. Poreski obveznici u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno finansiraju skoro jednu trećinu ukupnih troškova Ujedinjenih nacija, dok sa druge strane Kina, kroz pomenutu koaliciju, efektivno kontroliše više od dve trećine glasova u telu. To je stvorilo paradoksalnu situaciju u kojoj Amerika finansira instituciju koja ograničava njen sopstveni suverenitet i istovremeno jača njene strateške rivale. Institut zaključuje da su UN potpuno zakazale na polju neutralnosti i da se sada aktivno naginju ka Pekingu u gotovo svakom pitanju, zbog čega izveštaj nudi niz konkretnih političkih preporuka o tome šta Zapad može da preduzme kako bi promenio ovu opasnu neravnotežu.
