Susret u Valdaju dogodio se posle ukrajinskog ultimatuma i gašenja relejnih sistema u Belorusiji
Ruski predsednik Vladimir Putin i beloruski liderAleksandar Lukašenko održali su u petak razgovore iza zatvorenih vrata u Putinovoj izolovanoj rezidenciji u Valdaju.
Kremlj je zvanično sastanak opisao kao rutinsku diskusiju o trgovini, zajedničkim projektima i regionalnoj bezbednosti. Međutim, tajming govori o mnogo ozbiljnijoj priči.
Razgovori su se dogodili u trenutku rastućih tenzija između Kijeva i Minska, nakon ukrajinskog upozorenja u vezi sa ruskom vojnom infrastrukturom na teritoriji Belorusije. Za Ukrajinu, Belorusija više nije samo pasivni ruski saveznik - ona je logistički, vojni i strateški oslonac Moskve u ratu, piše "Kijev post".
Zatvoreni format sastanka u Valdaju - bez konferencije za medije, bez javnih izjava i bez očekivanih potpisanih dokumenata - dodatno pojačava utisak da najvažniji razgovori nisu bili namenjeni javnosti.
Sastanak je usledio nakon direktnog upozorenja predsednika Ukrajine, Volodimira Zelenskog, koji je nedavno dao Belorusiji rok od nedelju dana da ukloni ruske signalne relejne stanice za koje Kijev tvrdi da su korišćene za usmeravanje napada na Ukrajinu.
Kremlj je to upozorenje odbacio kao pretnju beloruskom suverenitetu. Ta reakcija je bila očekivana. Ono što je važnije jeste da je upozorenje izgledalo kao da menja stratešku ravnotežu.
Prema ranijim izveštajima "Kijev posta", te relejne lokacije su prestale da rade nakon ultimatuma Zelenskog, pozivajući se na predsednikove informacije iz vojnih i obaveštajnih izveštaja.
Za Lukašenka, ovo je upravo vrsta krize koju pokušava da izbegne od početka rata u Ukrajini. On želi zaštitu i subvencije koje dobija od Putina, ali ne i cenu punog učešća u ratu. Ta ravnoteža postaje sve teža za održavanje.
Lukašenko je izbegao slanje beloruskih trupa direktno u Ukrajinu, ali teritorija Belorusije već ima ključnu ulogu u ratu.
U februaru 2022. godine, Belorusija je služila kao jedna od glavnih polaznih tačaka za rusku invaziju. Od tada, Minsk je ugostio rusko taktičko nuklearno oružje, održavao zajedničke vojne vežbe i obezbeđivao vojnu infrastrukturu koja pomaže Moskvi da održava pritisak na Ukrajinu.
Za Kijev, pitanje nije samo da li beloruski vojnici prelaze granicu. Veći problem je da li teritorija, baze, radarski sistemi, relejne stanice i logistika Belorusije i dalje podržavaju ruske napade. To Belorusiju čini delom fronta, čak i ako Lukašenko tvrdi da nije učesnik rata, piše ukrajinski list.
Razgovori u Valdaju verovatno odražavaju Putinovo rastuće nestrpljenje prema bilo kakvom znaku kolebanja Minska.
Lukašenkov prostor za manevrisanje oduvek je bio ograničen, ali se sada dodatno sužava. Njegova vlast zavisi od Moskve politički, ekonomski i vojno. Ipak, dozvoljavanje Rusiji da koristi belorusku infrastrukturu za usmeravanje napada na Ukrajinu povećava rizik da beloruski ciljevi postanu legitimna meta ukrajinskih napada. To je osnovna dilema za Lukašenka - ne može lako da kaže "ne" Putinu.
Zvanična formulacija o regionalnoj bezbednosti tako pokriva veoma širok spektar značenja - od pritiska na granicama do vojne integracije, od ruta dronova do nuklearne signalizacije. S obzirom na tajming sastanka, teško je zamisliti da Ukrajina nije bila centralna tema razgovora.
Za Ukrajinu, sastanak u Valdaju dolazi u ključnom trenutku. Kijev traži dodatne sisteme protivvazdušne i protivbalističke odbrane pred NATO samit u Ankari, dok istovremeno širi sopstvenu kampanju dugog dometa protiv ruskih vojnih i ekonomskih ciljeva.
Belorusija se direktno uklapa u tu jednačinu.
Ako Minsk nastavi da omogućava Rusiji infrastrukturu koja pomaže u usmeravanju ili podršci napadima na Ukrajinu, Kijev to više neće tretirati kao neutralnost, već kao saučesništvo.
Poruka postaje sve jasnija - Belorusija možda ne šalje trupe u Ukrajinu, ali ne može da računa da logistička i tehnička podrška ruskoj agresiji neće imati posledice.
Putin je možda pozvao Lukašenka u Valdaj da pojača kontrolu, traži lojalnost i osigura da Belorusija ostane dostupna za sledeću fazu pritiska na Ukrajinu.
Ali sastanak je istovremeno otkrio i slabost rusko-beloruske alijanse. Lukašenko je koristan Putinu samo dok može da obezbedi teritoriju, infrastrukturu i stratešku dubinu bez direktnih posledica. Ukrajinsko upozorenje pokazalo je da taj aranžman više nije bez troškova.
Autor: D.B.
