Dok se ruske društvene mreže suočavaju sa neprekidnim talasom snimaka koji prikazuju kilometarske redove na benzinskim pumpama, napuštene automobile i očajne građane, zvanična Moskva je pokrenula masovnu digitalnu kontraofanzivu.
Umesto rešavanja dubokih sistemskih problema u energetskom sektoru, Kremlj je usmerio značajne resurse na ubeđivanje sopstvenog stanovništva da kriza uopšte ne postoji, uprkos tome što su prazni rezervoari postali svakodnevica širom zemlje. Ova informativna kampanja, koja se odvija u senci ozbiljnih poremećaja u snabdevanju, pretvorila je virtuelni prostor u pravo bojno polje za kontrolu narativa.
Najnoviji podaci istraživačkog projekta Botnadzor razotkrivaju razmere ove koordinisane akcije i pokazuju da je državna mašinerija za manipulaciju javnim mnjenjem radila u punom kapacitetu. Tokom samo jedne sedmice, prorežimski nalozi ostavili su više od tri hiljade i sto komentara ispod objava koje su se bavile nestašicom goriva. U ovu operaciju bilo je uključeno preko hiljadu i dvesta automatizovanih botova, koji su ciljano širili svoje poruke ispod gotovo osamsto različitih postova, pokušavajući da priguše autentični glas nezadovoljnih građana i unesu pometnju u javni prostor.
Analiza kampanje pokazuje da strategija nije bila zasnovana na jedinstvenoj priči, već na konstantnom menjanju izgovora kako bi se javnost zbunila. Na samom početku nedelje, botovi su pozivali Ruse da ostanu mirni, uveravajući ih da su restrikcije na pumpama samo privremena pojava i da predsednik Vladimir Putin lično drži situaciju pod kontrolom. Međutim, kako su se redovi produžavali, objašnjenja su postala znatno kreativnija. Ubrzo su se pojavile tvrdnje da su zastoji posledica redovnog tehničkog održavanja rafinerija i preventivnih nadogradnji informacionih sistema pre velikih isporuka, dok su pojedini nalozi uveravali javnost da su zalihe sasvim dovoljne, ali da su problem napravili kompjuterski programi koji su se navodno zablokirali.
Ipak, krajnja faza ove propagandne kampanje oslonila se na provereni autoritarni metod prebacivanja krivice na same žrtve krize. Kremaljski botovi su u svojim komentarima agresivno počeli da optužuju građane, tvrdeći da problem ne leži u nedostatku benzina, već u masovnoj panici i neracionalnom gomilanju zaliha. Na taj način, ruska propaganda je još jednom pokušala da odgovornost za teške ekonomske i infrastrukturne posledice prebaci na leđa stanovništva, svesno skrivajući stvarne uzroke krize koji se kriju u dubokim problemima unutar domaćeg naftnog i prerađivačkog sektora.
