Kineska imperija nekretnina vredna trilion dolara proživljava ono što vodeći analitičari opisuju kao strukturalni ekonomski srčani udar.
Godine agresivne tržišne manipulacije konačno su se sudarile sa nemilosrdnim zakonima ekonomske gravitacije.
Nova analiza nezavisne istraživačke firme YCCMacro, koja se oslanja na finansijske podatke agencije Bloomberg, razotkriva nezapamćen strukturalni kolaps profita među kineskim investitorima. Bruto marže, koje su dugo važile za primarni pokazatelj zdravlja ove industrije, strmoglavo su pale sa vrhunca od 34 odsto iz 2018. godine na istorijski nizak nivo od svega 11,8 odsto do 2025. godine.
Finansijski izveštaji građevinskih kompanija otkrivaju pejzaž potpunog pustošenja. Zbirne neto marže u celoj industriji skliznule su duboko u negativnu teritoriju, prvenstveno povučene masovnim obezvređivanjem zaliha na takozvanim toksičnim bankama zemljišta, odnosno preplaćenim parcelama koje su rezervisane tokom zlatnih godina građevinskog buma.
Ova kriza je stvorila dubok jaz između državnih i privatnih preduzeća. Dok su entiteti pod okriljem države uspeli da veštački održe tanku maržu od 15 odsto zahvaljujući vladinim paketima pomoći i povlašćenim kreditima, privatni graditelji se suočavaju sa potpunom likvidacijom. Situaciju dodatno dramatizuje podatak da su stope neto zaduženosti u industriji skočile preko kritičnih 96 odsto, što je privatne investitore ostavilo bez ikakve likvidnosti i praktično ih gurnulo u bankrot.
Komunistička partija Kine trenutno očajnički pokušava da režira korporativno spasavanje kako bi sprečila lančanu reakciju i slom šireg finansijskog sistema. Državni vrh je zbog toga pokrenuo agresivne mere stimulacije, primoravajući državne banke da plasiraju bilione u takozvano finansiranje sa bele liste kako bi se završili davno započeti stambeni projekti.
Uporedo sa tim, vlasti su drastično smanjile referentne kamatne stope na hipotekarne kredite i potpuno ukinule stroga ograničenja za kupovinu nekretnina u ključnim metropolama prve kategorije, poput Šangaja i Pekinga. Međutim, ove panične intervencije i dalje ne uspevaju da pokrenu tržište niti da raščiste monumentalni višak, budući da Kina u ovom trenutku doslovno sedi na zapanjujućih 766 miliona kvadratnih metara neprodatog stambenog prostora. Ovaj hronični strukturalni raspad na kraju dokazuje jednostavnu istinu da čak ni najmoćniji aparati autoritarne tržišne manipulacije ne mogu da nadmudre bazične ekonomske zakone ponude i potražnje.
