Najnovije godišnje istraživanje stavova građana koje je objavila Evropska komisija pokazuje da ideja o članstvu u Evropskoj uniji i dalje uživa značajnu pažnju širom Zapadnog Balkana i istočnog susedstva.
Prema ovim podacima, podrška pristupanju EU u Srbiji trenutno iznosi 31 odsto, što odražava specifične geopolitičke okolnosti, ali i dugogodišnji, kompleksan put koji zemlja prolazi u procesu evrointegracija.
Ova sveobuhvatna anketa, sprovedena kroz intervjue „licem u lice“ između februara i aprila 2026. godine, pruža uvid u različite nivoe optimizma i očekivanja u regionu, pokazujući da svaka država razvija sopstveni, jedinstven narativ u odnosima sa Briselom.odaci Evropske komisije otkrivaju da se stavovi prema evropskoj budućnosti značajno razlikuju od zemlje do zemlje, što je prirodna posledica različitih istorijskih i političkih konteksta. Dok u većem delu regiona građani vide članstvo u uniji kao ključni faktor za ekonomski napredak i stabilnost, u nekim državama proces donošenja odluka i reformi prati veći oprez javnosti.
Regionalni podaci pokazuju širok spektar rezultata, pri čemu je podrška tradicionalno najviša u Albaniji sa 92 odsto i na Kosovu sa 83 odsto. Više od 60 odsto ispitanika u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini takođe pozitivno ocenjuje mogućnost ulaska u ovaj blok.
Sličan trend prisutan je i na istoku kontinenta, gde podrška iznosi 71 odsto u Gruziji, 65 odsto u Ukrajini i 58 odsto u Moldaviji. Sa druge strane, u Turskoj je podrška zabeležena na nivou od 46 odsto, dok se stabilnih 31 odsto građana Srbije koji podržavaju ovaj proces tumači kao odraz racionalnog pristupa i opreza nakon dugog niza godina pregovora.
Zanimljiv primer rasta optimizma zabeležen je u susednoj Crnoj Gori, gde sada 62 odsto građana veruje da će njihova zemlja uspešno ući u EU u narednih pet godina, što je primetan skok u poređenju sa 39 odsto iz 2025. godine.Komentarišući opšte rezultate na nivou celog procesa proširenja, evropska komesarka za proširenje Marta Kos ukazala je na vrednosti koje građani generalno prepoznaju u bližim vezama sa unijom.
„Kao što najnovije ankete pokazuju, građani širom naših partnera u procesu proširenja jasno prepoznaju šta bliže veze sa Evropskom unijom znače u praksi: čvršći mir i bezbednost, šire ekonomske prilike i bolje izglede za sledeću generaciju“, istakla je Kos.
Za Brisel ova redovna istraživanja, koja obuhvataju oko 1.000 ispitanika po zemlji partneru, predstavljaju važan putokaz za dalji rad. Rezultati pomažu Evropskoj komisiji da bolje razume potrebe građana na terenu i da prilagodi svoje komunikacione strategije uoči predstojećeg jesenjeg ciklusa izveštavanja o napretku.
Za partnere u Beogradu i Briselu ovi podaci iz 2026. godine ne predstavljaju kritiku, već koristan uvid i osnovu za dalji dijalog, sa ciljem da se kroz otvoren partnerski odnos i konkretne ekonomske projekte dodatno približe stavovi javnog mnjenja i evropske perspektive.
