EU udara na rusku ratnu mašineriju novim paketom sankcija Nove mere ciljaju flotu iz senke, vojne dobavljače, propagandne mreže i odgovorne za smrt Navaljnog
Evropska unija usvojila je novi paket sankcija protiv Rusije, ciljajući 34 pojedinca i 47 entiteta u širokom spektru sektora — od proizvođača dronova i mreža naftnih tankera do državnih propagandista i zvaničnika umešanih u smrt opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Mere, koje je odobrio Savet za spoljne poslove, osmišljene su da dodatno stegnu ekonomski i politički obruč oko Moskve dok ruski rat protiv Ukrajine ulazi u svoju četvrtu godinu bez znakova posustajanja.
„Danas smo odobrili još jednu seriju sankcija kako bismo izvršili veći pritisak na Rusiju da okonča rat“, izjavila je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost. „Svaka mera smanjuje prostor za manevrisanje Rusije.“
Kalas je iznela i konkretnu cifru kada je reč o kumulativnom efektu: prema procenama EU, zapadne sankcije su Rusiju već koštale između 1 i 1,3 biliona evra.
Ciljanje vojno-industrijskog kompleksa
Sedam pojedinaca i 21 entitet dodati su na listu sankcija zbog svoje uloge u snabdevanju ruskih oružanih snaga. Lista uključuje nekoliko proizvođača dronova i dobavljača vojne opreme koji posluju kako u Rusiji, tako i u trećim zemljama.
Među navedenima je i Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin“ (NPO Lavočkin) — kompanija osnovana pod okriljem Roskosmosa, ruske državne kosmičke korporacije — zajedno sa manjim ruskim firmama, uključujući DOO „Rustakt“, DOO „ASFPV“ i DOO „IONOS“.
Značajno je da su sankcionisane i dve kineske kompanije: Shenzhen Minghuaxin, dobavljač komponenti povezanih sa dronovima, i Xinxiang Richful Lubricant Additive Company, koja se opisuje kao jedan od najvećih kineskih proizvođača i distributera aditiva za maziva. Njihovo uključivanje signalizira sve veću spremnost EU da sankcioniše entitete van Rusije koji omogućavaju vojne operacije Moskve.
Na listi su se našli i Vojni inovativni tehnopolis „ERA“, kao i Fond za napredna istraživanja — obe institucije koje je osnovala ruska vlada, a koje se bave razvojem naprednih bespilotnih vojnih sistema.
„Flota iz senke“ na nišanu
Izvoz energenata ostaje primarni izvor finansiranja rata za Rusiju, zbog čega je EU preduzela korake da dodatno poremeti takozvanu „flotu iz senke“ — mrežu brodova koji se koriste za transport ruske nafte i zaobilaženje zapadnih sankcija.
Dva pojedinca, Tahir Garajev i Konstantin Rogač, kao i 24 entiteta sankcionisani su zbog umešanosti u transport i izvoz ruske sirove nafte i naftnih derivata. Navedene kompanije posluju u više jurisdikcija, uključujući Rusiju, Liberiju, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate, Azerbejdžan i Hongkong — što odražava namerno neprozirnu međunarodnu strukturu na kojoj počiva rad flote iz senke.
Među sankcionisanim entitetima je i „Lukoil-Zapadni Sibir“, velika podružnica drugog najvećeg proizvođača nafte u Rusiji.
EU je ranije označila flotu iz senke ne samo kao alat za izbegavanje sankcija, već i kao pretnju po pomorsku bezbednost i životnu sredinu, s obzirom na to da stariji, loše održavani brodovi prolaze kroz evropske vode.
Sankcije za propagandiste i operatore uticajaDeset pojedinaca i jedan entitet dodati su na listu zbog svojih uloga u onome što EU naziva „strano manipulisanje informacijama i mešanje“ (FIMI).
Među sankcionisanima su Anatolij Kuzičev, Kiril Fedorov, Roman Antonovski i Marija Volkonska — glavna urednica „Krimske gazete“, državnih novina sa sedištem na Krimu pod ruskom kontrolom. Svi oni su optuženi za širenje dezinformacija koje opravdavaju, promovišu ili legitimišu rusku invaziju, ili za širenje narativa osmišljenih da dehumanizuju Ukrajince ili iskrive istorijske činjenice.
Na listi je i Aleksandra Žost (Jost), influenserka koja živi u Rusiji i koja je radila za Russia Today, pakujući poruke usklađene sa stavovima Kremlja u lajfstajl sadržaj namenjen evropskoj publici. Predsednički fond za kulturne inicijative — osnovan dekretom predsednika Vladimira Putina — takođe je sankcionisan.
U neubičajenom potezu, Savet je na listu dodao i Georgija Ševkunova, mitropolita Ruske pravoslavne crkve, zbog njegove aktivne uloge u širenju verskih i kulturnih opravdanja za rusku vojnu agresiju.
Sankcije u slučaju Navaljnog: Sudije, oficiri FSB-a i medicinsko osoblje
U odvojenoj, ali paralelnoj akciji, EU je sankcionisala 15 pojedinaca i jedan entitet u vezi sa progonom, trovanjem i smrću Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u arktičkoj kaznenoj koloniji u februaru 2024. godine.
Ove mere usledile su nakon zajedničkog saopštenja koje su u februaru 2026. godine izdale Velika Britanija, Švedska, Francuska, Nemačka i Holandija, a kojim je smrt Navaljnog zvanično pripisana trovanju toksinom epibatidin. Među sankcionisanima su ruske sudije, tužioci, službenici organa reda, osoblje FSB-a i medicinski radnici uključeni u ovaj slučaj.
Savet je takođe sankcionisao akcionarsko društvo „NTK“, kompaniju koja je razvila sistem za prepoznavanje lica za moskovske gradske vlasti — sistem koji je, prema navodima EU, korišćen za praćenje, identifikaciju i pritvaranje novinara, opozicionih aktivista i mirnih demonstranata koji su protestovali u znak podrške Navaljnom ili protiv rata u Ukrajini.
Produžene mere za Krim
Odvojeno, Savet je nakon godišnje revizije obnovio svoje restriktivne mere povezane sa ilegalnom aneksijom Krima i Sevastopolja, produživši ih do juna 2027. godine.
EU je ponovila da ne priznaje aneksiju i da je smatra kršenjem međunarodnog prava — što je stav koji zastupa otkad je Rusija prvi put zauzela ovo poluostrvo 2014. godine.
Autor: D.S.
