Povodom obeležavanja dvesta pedesete godišnjice od usvajanja Virdžinijske deklaracije o pravima, Bela kuća je uputila zvaničnu predsedničku poruku u kojoj se ističe epohalni značaj ovog dokumenta, opisanog kao jedan od najvažnijih temelja u istoriji ljudske slobode.
Virdžinija je 12. juna 1776. godine jednoglasno proglasila ovu deklaraciju, čime je stvoren prvi zvanični dokument o individualnim slobodama u američkim kolonijama, koji je bespovratno oblikovao sudbinu moderne republike.
Tokom proleća 1776. godine, dok se plamen slobode nezadrživo širio američkim kolonijama, Peta virdžinijska konvencija sastala se u Vilijamsburgu sa namerom da izgradi potpuno novi poredak samouprave za slobodan i suveren narod. Odlučni da zbace lance britanske tiranije, tadašnji delegati su se borili da osiguraju prava koja nijedan monarh ne može oduzeti, uključujući pravo naroda da upravlja sam sobom, da govori slobodno, ispoveda veru po sopstvenom izboru i da mu sude sugrađani, a ne dekreti udaljene krune. Na čelu ovog izuzetnog poduhvata bio je veliki patriota i državnik Džordž Mejson, čija su vanredna vizija i nepokolebljiva posvećenost slobodi stvorile dokument koji će promeniti tok svetske istorije.
Inspirisana bezvremenskom mudrošću prosvetiteljskih mislilaca poput Džona Loka, Virdžinijska deklaracija o pravima hrabro je proklamovala večnu istinu da su svi ljudi po prirodi podjednako slobodni i nezavisni, te da poseduju urođena prava koja im je podario Tvorac i koja su van domašaja bilo koje zemaljske sile. Dokument je jasno definisao da sva politička moć počiva u narodu i da vlada postoji isključivo da bi služila građanima, a ne građani vladi. Kroz ove istorijske redove trajno su afirmisani principi podele vlasti, sistema kontrole i ravnoteže, slobode štampe, suđenja pred porotom, kao i slobodnog ispovedanja vere, što i danas predstavlja neprolazne stubove na kojima počiva savremeno društvo.
Tokom većeg dela ljudske istorije, ove istine su živele samo u srcima pojedinaca kao duboko osećane ali nikada glasno izrečene, nikada zapisane u zakone i nikada iskorišćene kao štit protiv ambicija tiranina. Virdžinijska deklaracija o pravima je to zauvek promenila, uspostavljajući trajnim rečima ono što je proviđenje odavno predodredilo, ali što nijedan slobodan narod pre toga nije ugradio u same temelje svoje vlasti. Samo nekoliko nedelja kasnije, Tomas Džeferson se oslonio upravo na jezik i ideale ovog izuzetnog dokumenta dok je sastavljao Deklaraciju o nezavisnosti, dok je godinama nakon toga Džejms Medison iskoristio istu mudrost kao nacrt za američku Povelju o pravima.
U zvaničnom obraćanju se zaključuje da proslava ovog velikog jubileja predstavlja priliku za obnovu svečanog obećanja o očuvanju i odbrani svetih principa zapisanih pre dva i po veka. Reafirmošući posvećenost zaštiti sloboda, obezbeđivanju jednake pravde pred zakonom i očuvanju ovog slavnog nasleđa, predsednička poruka poziva na nastavak borbe za ideale koje su utemeljivači ostavili u amanet svim budućim generacijama.
Autor: Iva Besarabić
