Dok ruska vojska nastavlja sa masovnim i razornim napadima na civilno stanovništvo, kritičnu infrastrukturu i objekte kulturne baštine u ukrajinskim gradovima, Odbrambene snage Ukrajine odgovorile su strategijom preciznih udara duboko u pozadini ruske teritorije. Glavna meta ovih napada postala je žila kucavica ruske ratne mašinerije, odnosno njena naftna industrija.
Prema najnovijim operativnim podacima, tokom prve polovine juna 2026. godine, ukrajinske snage su izvele čak dvadeset preciznih dalekometnih udara na infrastrukturne objekte širom Ruske Federacije. Ovi koordinisani napadi uspešno su registrovani u Moskvi, Sankt Peterburgu, Tatarstanu, Samari, kao i u Volgogradskoj oblasti i nekoliko drugih ruskih regiona.
U ovoj intenzivnoj vazdušnoj kampanji, ukrajinske bespilotne letelice i dalekometni sistemi uspeli su da pogode šest rafinerija nafte koje direktno snabdevaju gorivom ruske vojne snage na frontu. Pored rafinerija, na meti su se našla i tri velika naftna skladišta, nekoliko ključnih dispečerskih i pumpnih stanica za naftu, čime je ozbiljno poremećen unutrašnji transport energenata, kao i naftni terminali u lukama, što direktno ugrožava ruske izvozne kapacitete.
Kao direktan odgovor na terorističke napade Kremlja na ukrajinske gradove, zvanični Kijev na ovaj način primenjuje novu strategiju. Cilj je sistematsko i progresivno smanjenje finansijskih i logističkih mogućnosti Ruske Federacije da dalje finansira vojne operacije i ubijanje ukrajinskih civila.
Ova ofanziva na rusku energetsku infrastrukturu odvija se paralelno sa novim diplomatskim i ekonomskim pritiscima koji stižu iz Brisela. Evropska unija je nedavno usvojila novi paket sankcija koji je, između ostalog, direktno usmeren protiv ruske „flote iz senke“, odnosno mreže tankera koji se koriste za zaobilaženje zapadnih restrikcija i ilegalni izvoz ruske sirove nafte.
Vojni i ekonomski analitičari ocenjuju da kombinacija ukrajinskih vojnih udara na rafinerije i evropskih ekonomskih blokada stvara do sada najsnažniji pritisak na prihode Moskve. Dok Evropska služba za spoljne poslove istovremeno upozorava na mračnu istorijsku prekretnicu po kojoj rat u Ukrajini sada traje duže od Prvog svetskog rata, intenziviranje ukrajinskih udara u dubokoj pozadini Rusije jasno pokazuje da Kijev ne namerava da dozvoli zamrzavanje konflikta pod uslovima koje diktira Kremlj. Uništavanjem proizvodnih i izvoznih kapaciteta, Ukrajina danas ne brani samo sopstveno nebo, već ubrzano troši ekonomske resurse koji Vladimiru Putinu omogućavaju održavanje ovog dugotrajnog rata iscrpljivanja.
Autor: Iva Besarabić
