U najdirektnijem i najdramatičnijem diplomatskom potezu od početka invazije, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uputio je otvoreno pismo ruskom lideru Vladimiru Putinu, nudeći hitan i potpuni prekid vatre za vreme trajanja pregovora, kao i direktan sastanak dvojice predsednika na neutralnom terenu.
Pismo, koje nosi datum 4. jun 2026. godine, objavljeno je u trenucima kada rat ulazi u svoju petu godinu, a ukrajinski dronovi dugog dometa izvode napade duboko unutar ruske teritorije, uključujući i nedavni udar na Sankt Peterburg tokom otvaranja tamošnjeg ekonomskog foruma.Pismo Volodimira Zelenskog ne predstavlja samo poziv na pregovore, već pažljivo sročenu informacionu operaciju koja cilja nekoliko osetljivih tačaka. Ukrajinski predsednik sprovodi direktnu personalizaciju krivice tako što rat vezuje isključivo za Vladimira Putina lično, podsećajući ga da je na vlasti već 26 godina i da je polovinu tog vremena proveo ratujući protiv Ukrajine. Na taj način Kijev pokušava da odvoji ruskog lidera od običnog naroda i elita. Istovremeno, tekst aktivno eksploatiše unutrašnje slabosti Rusije pominjući konkretne probleme poput nestašica benzina, skoka cena, restrikcija i straha od novog talasa mobilizacije, čime se šalje signal da ukrajinska strana pažljivo prati raspoloženje ruskog javnog mnjenja.
Psihološki pritisak je dodatno pojačan objavljivanjem dramatičnih vojnih podataka o više od 30.000 ruskih gubitaka samo tokom maja, uz tvrdnju da čak 63 odsto otpada na poginule zbog loše medicinske nege na frontu. Nasuprot tome, iako ukrajinska strana bolno oseća svaki gubitak, u pismu se tvrdi da odnos gubitaka na frontu iznosi jedan ukrajinski prema pet ili šest ruskih vojnika u korist Kijeva. Konačno, Zelenski otvoreno priznaje promenu geopolitičkog konteksta i činjenicu da su Sjedinjene Američke Države trenutno potpuno fokusirane na krizu oko Irana. Zbog toga Kijev svesno menja strategiju, odbija da pasivno čeka povratak pažnje Vašingtona na Evropu i predlaže direktan format pregovora u kojem bi evropske države preuzele ulogu ključnih garanta bezbednosti. Ukrajinski predsednik je naglasio da dosadašnji posrednički formati i tehničke radne grupe, poput nekadašnjih Minskih sporazuma, više nemaju smisla jer samo troše dragoceno vreme. Umesto toga, Kijev predlaže pokretanje direktnog bilateralnog koloseka u koji bi se naknadno uključile Evropa i Sjedinjene Američke Države kako bi se oblikovala potpuno nova bezbednosna arhitektura.
Kao potencijalni domaćini ovog istorijskog susreta navedene su zemlje koje tradicionalno imaju kapacitet i volju da posreduju u mirovnim procesima, među kojima su Švajcarska, Turska i države arapskog sveta. „Dosta je rata. Ukrajina predlaže da se ovaj rat završi. To mora biti učinjeno pošteno, dostojanstveno i uz garancije da se sukob neće ponovo rasplamsati“, navodi se u pismu ukrajinskog predsednika, uz napomenu da ni Kijev ni Moskva nisu adekvatna mesta za ovakav susret. Pismo podseća ruskog lidera i na unutrašnje nestabilnosti, pre svega na vojnu pobunu čija se godišnjica obeležava 23. juna, uz poruku da ćutanje ne može izbrisati taj događaj iz istorije. Zelenski ističe da je Moskva po prvi put u svojoj istoriji postala vojno zavisna od Severne Koreje i ekonomski potpuno oslonjena na Kinu, dok se ruske političke i poslovne elite već suočavaju sa očiglednim umorom od dugotrajnog sukoba.
Na samom kraju, ukrajinski predsednik šalje jasnu istorijsku opomenu da promene u Rusiji uvek dolaze onda kada se zemlja umori od ratovanja. Ukoliko Moskva odbije ovu ponudu i odluči da nastavi sukob kroz 2027. i 2028. godinu, Ukrajina poručuje da će nastaviti borbu za svoj opstanak uz podršku saveznika, ali da će ruski lider tada morati mnogo jače da se bori za sopstvenu, ličnu egzistenciju. Kremlj se za sada nije zvanično oglasio povodom ovih predloga, ali diplomatski krugovi ocenjuju da ovo predstavlja najozbiljniji test za spremnost obe strane da sednu za pregovarački sto još od proleća 2022. godine.
