Najnoviji masovni udar ruskih snaga na ukrajinske gradove doneo je ne samo nova razaranja na terenu već i frapantne finansijske troškove za samu Moskvu, koji se procenjuju na čak četvrt milijarde evra utrošenih u samo jednoj noći.
Prema zvaničnim procenama vojnih analitičara nemačkog lista Bild, Kremlj je u ovom koordinisanom napadu upotrebio izuzetno obimne resurse, ispalivši čak 73 balističke i krstareće rakete, uz lansiranje više od 650 kamikaza dronova. Ovako intenzivna upotreba naprednog naoružanja svedoči o nameri Moskve da po svaku cenu preoptereti ukrajinske odbrambene sisteme, ali istovremeno pokazuje i ekstremnu cenu koju ruska ekonomija plaća za nastavak sukoba.
Dok se stotine miliona evra pretvaraju u prah kroz raketne udare na ukrajinsku infrastrukturu, unutrašnja ekonomska situacija u samoj Rusiji postaje sve napetija. Veliki broj ruskih regiona već duže vreme pati od ozbiljnog nedostatka budžetskih sredstava, što je lokalne vlasti primoralo na drastične rezove u javnoj potrošnji, socijalnim davanjima i osnovnim komunalnim projektima. Ova duboka asimetrija jasno ilustruje spremnost ruskog rukovodstva da svesno žrtvuje stabilnost sopstvenih provincija i životni standard građana kako bi nesmetano nastavilo da finansira skupu vojnu kampanju.
Paralelno sa ekonomskim problemima, u ruskom javnom prostoru dolazi do primetnog i neočekivanog zaokreta u propagandnoj strategiji državnih medija. Analitičari primećuju da su kremaljski medijski narativi počeli suptilno, ali sistemski da pripremaju domaću populaciju za mogućnost katastrofalnog vojnog poraza. Ova promena u retorici sugeriše da unutar političkog i vojnog vrha Rusije sazreva svest o neodrživosti trenutnog tempa ratovanja, pa se kroz promenu medijske slike unapred pokušavaju amortizovati potencijalni unutrašnji nemiri i politički potresi koji bi usledili nakon neuspeha na frontu.
