Jermenija je decenijama gradila svoju nacionalnu bezbednost, ekonomsku stabilnost i diplomatski uticaj na potpunom oslanjanju na Rusku Federaciju. Moskva je za Jerevan bila ključni garant bezbednosti, glavni snabdevač jeftinim gasom i politički oslonac u regionu Južnog Kavkaza, sve dok dramatični događaji iz 2023. godine nisu u potpunosti srušili taj postsovjetski aranžman.
Nakon što je Nagorno-Karabah pao pod punu kontrolu Azerbejdžana, a zvanična Moskva na to reagovala pukim ignorisanjem i sleganjem ramenima, građani i rukovodstvo Jermenije naučili su najtežu i najsuroviju lekciju u modernoj geopolitici. Pokazalo se da zaštitnik koji odbija da pruži zaštitu u suštini nije nikakav saveznik, već samo interesni stanodavac sa sopstvenom zastavom.
Pašinjanova strategija: Kreiranje novih izbora za državu
Upravo u ovom kontekstu treba posmatrati odlučne korake jermenskog premijera Nikola Pašinjana prema Evropskoj uniji. On trenutno sprovodi politiku koju su prethodni jermenski lideri godinama svesno izbegavali, a to je pružanje alternative i širenje izbora za spoljnopolitičko delovanje zemlje.
Ovaj istorijski zaokret dobio je i svoj formalni oblik kada je Jermenija usvojila ključni zakon kojim je zvanično pokrenut proces integracije u Evropsku uniju. Kao direktan rezultat te odluke, u Jerevanu je održan prvi bilateralni samit Jermenije i Evropske unije, što predstavlja istorijsku prekretnicu u odnosima dve strane. Tokom samita potpisan je i sporazum o partnerstvu u povezivanju, čiji su glavni ciljevi jačanje trgovinske razmene, otvaranje novih radnih mesta, podizanje ekonomske otpornosti i dugoročna stabilizacija ovog nestabilnog regiona.
Bes Moskve i pritisak kroz energente i diplomatiju
Očekivano, ovakav razvoj događaja izazvao je oštre i burne reakcije u Kremlju. Rusija je uputila niz otvorenih upozorenja Jerevanu, stavljajući do znanja da bi Jermenija mogla da izgubi pravo na povlašćene i jeftine isporuke ruskog goriva. Pored energetskih pretnji, Moskva je aktivirala i ekonomske poluge kroz najavu restrikcija na uvoz jermenskih poljoprivrednih proizvoda, a situacija je dodatno eskalirala povlačenjem ruskog ambasadora iz Jerevana na konsultacije.
Ukoliko jermensko savezništvo sa Rusijom direktno zavisi od slepe poslušnosti i podređenog položaja, onda se to nikada nije ni moglo nazvati iskrenim i ravnopravnim savezom.
Rizici diversifikacije i izlazak iz postsovjetske čekaonice
Pašinjan svakako nije bezgrešan lider i iza sebe ima ozbiljne političke propuste i bolne istorijske gubitke na frontu. Pred njim je i dalje ogroman izazov da uveri sopstvenu javnost da približavanje Evropi donosi konkretnu korist, a ne samo lepe političke parole. Ipak, njegov osnovni državnički instinkt je potpuno ispravan jer male države mogu preživeti u složenom međunarodnom okruženju isključivo kroz diversifikaciju svojih odnosa sa velikim silama.
Bliski odnosi sa Evropskom unijom za Jermeniju znače preko potrebne institucionalne reforme, priliv stranih investicija, otvaranje dijaloga o liberalizaciji viznog režima i izgradnju snažnijih demokratskih stubova. To je ujedno i jasan put za izlazak iz takozvane postsovjetske čekaonice, ali i direktna poruka Moskvi da Jermenija nije ruska provincija već suverena republika.
Donositi ovakve odluke zahteva izuzetnu političku hrabrost, posebno u trenucima kada Rusija i dalje ima moćne mehanizme za pritisak na jermensku energetiku, ekonomiju i unutrašnju politiku. Međutim, alternativa tom riziku je daleko gora, a to je puzanje nazad ka istom onom bezbednosnom sistemu koji je potpuno zakazao i izneverio Jermeniju onda kada joj je to bilo najvažnije, zaključuju svetski medijski izvori Reuters i Associated Press.
