U toku je dramatičan razvoj tri nove vakcine za suzbijanje retke i izuzetno opasne vrste ebole, od koje je do sada tokom najnovije epidemije umrlo skoro 250 ljudi, mahom u Kongu i Ugandi, prenosi BBC.
Stručnjaci upozoravaju da situacija preti da preraste u najgoru katastrofu do sada, jer trenutno postoji više od 1.000 sumnjivih slučajeva u Demokratskoj Republici Kongo, dok je u susednoj Ugandi potvrđeno devet slučajeva.
Pretnja gora od istorijske epidemije iz 2014. godine
Postoji sve veća zabrinutost da bi ova epidemija, koja je otkrivena tek nakon što se proširila u zoni sukoba sa ograničenim zdravstvenim resursima, mogla da dostigne ili čak premaši razmere najveće epidemije ebole ikada zabeležene u Zapadnoj Africi (od 2014. do 2016. godine). Tada je zaraženo skoro 29.000 ljudi, dok je više od 11.000 preminulo.
"Ovo očigledno preti da bude jednako ozbiljna epidemija kao i ta, ako ne i gora. Razvoj vakcine je apsolutni prioritet", izjavio je šef Međunarodne inicijative za vakcinu protiv side (IAVI) Mark Fajnberg, dok su "Lekari bez granica" situaciju ocenili kao "duboko alarmantnu" jer se virus nikada ranije nije širio ovolikom brzinom.
Zašto postojeće vakcine ne deluju?
Virus ebole ima šest različitih vrsta, od kojih tri izazivaju epidemije. Dok za najčešću vrstu (Zair) vakcina postoji, najnoviju epidemiju izazvao je znatno ređi soj – Bundibugjo. Ova vrsta ebole viđena je samo dva puta u istoriji i za nju trenutno ne postoji odobrena vakcina na svetu.
U trku sa vremenom uključile su se tri moćne naučne i farmaceutske organizacije koje finansira Koalicija za inovacije u pripremi za epidemije (CEPI):
Inicijativa IAVI: Radi na modifikovanoj verziji zairske vakcine. Eksperimentalna verzija je testirana na majmunima i pružila je skoro stoprocentnu zaštitu, ali im je potrebno sedam do devet meseci za klinička ispitivanja.
Univerzitet u Oksfordu: Koristi sopstvenu proverenu tehnologiju iz doba pandemije kovida, a njihovo rešenje bi moglo da bude spremno za klinička ispitivanja već za dva do tri meseca.
Moderna: Američka farmaceutska kompanija u razvoju ove vakcine primenjuje svoju poznatu mRNK tehnologiju.
"S obzirom na to da se virus Bundibugjo brzo širi, svaki dan je važan u trci protiv ove smrtonosne bolesti", poručio je izvršni direktor CEPI-ja Ričard Hačet, dok je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus zaključio da bi ove vakcine mogle da ključno pomognu u kontroli aktuelne, ali i u sprečavanju budućih katastrofa.
Autor: D.S.
