Evropska komisija i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost usvojile su danas Zajedničko saopštenje o humanitarnoj pomoći, uvodeći nove, konkretne mere sa ciljem jačanja globalnog humanitarnog delovanja.
Novi plan Brisela dolazi u trenutku kada se međunarodni sistem pomoći suočava sa istorijskim pritiscima, rastućim brojem dugotrajnih konflikata i dramatičnim nedostatkom sredstava na globalnom nivou.
Prema zvaničnim podacima, humanitarne potrebe u svetu dostigle su istorijski maksimum – čak 239 miliona ljudi trenutno zavisi od tuđe pomoći. Međutim, trenutni nivo globalnog finansiranja pokriva manje od polovine stvarnih potreba, ostavljajući milione ljudi bez osnovne podrške za preživljavanje. Situaciju dodatno otežavaju drastični rezovi u budžetima mnogih donatora, kao i sve veća bezbednosna nestabilnost na terenu.
Nova strategija Evropske unije, osmišljena da obezbedi da pomoć bezbedno stigne do najugroženijih, počiva na tri ključna stuba: zaštiti, efikasnosti (učinku) i partnerstvu.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, istakla je važnost ovog paketa mera:
„Kao vodeći humanitarni donator u svetu, Evropska unija nastavlja da brani dostojanstvo onih kojima je pomoć potrebna, kao i onih koji rizikuju svoje živote da bi im pomogli. Ovim paketom osiguravamo da se pomoć koja spasava živote isporučuje efikasnije, čak i u najtežim okruženjima. Istovremeno, gradimo otpornost kako bismo smanjili dugoročnu zavisnost od pomoći.“
EU najavljuje značajno intenziviranje „humanitarne diplomatije“ kroz zajedničke napore u okviru pristupa „Tim Evropa“ (Team Europe). Brisel će iskoristiti sve političke alate, dijaloge o ljudskim pravima i posredovanje u mirovnim procesima kako bi osigurao bezbedan i neometan pristup humanitarcima. Takođe, povećavaju se sredstva za bezbednost samih humanitarnih radnika na terenu, dok će lokalni akteri i ugrožene zajednice dobiti veću ulogu u donošenju odluka. Kroz temeljnu reformu logistike i lanaca snabdevanja, EU želi da maksimalno poveća ekonomsku isplativost – od javnih nabavki do same isporuke na terenu. Više će se ulagati u modernije modele pomoći, kao što su direktna gotovinska davanja (cash assistance), višegodišnje finansiranje i akcije zasnovane na predviđanju kriza, što korisnicima pruža veće dostojanstvo i predvidivost. Kako bi se smanjila zavisnost od humanitarne pomoći, EU planira tešnju saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama, privatnim sektorom i filantropskim organizacijama. Cilj je pronalaženje inovativnih načina finansiranja koji će pomoći najranjivijim regionima da pređu put od stalne krize do samoodrživosti i otpornosti.
Međunarodni humanitarni sistem uzdrman je do temelja izbijanjem novih i eskalacijom postojećih oružanih sukoba, sa posebnim naglaskom na katastrofalnu situaciju u Gazi, Ukrajini i Sudanu.
Statistika je neumoljiva: broj prisilno raseljenih lica i tražilaca azila udvostručio se u poslednjoj deceniji, dostigavši rekordnih 117,3 miliona u 2025. godini. Posebno zabrinjava podatak da oko 20 odsto dece na svetu – približno pola milijarde – živi u zonama konflikta ili beži od njih. Zabeležen je i dramatičan porast seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u ratnim zonama, kao i katastrofalan nivo akutne gladi i neuhranjenosti.
Uprkos globalnim izazovima, Evropska unija i njene države članice ostaju najveći donator humanitarne pomoći na svetu, obezbeđujući čak 35% ukupnih globalnih sredstava u 2025. godini. Samo Evropska komisija je za ovu godinu izdvojila skoro 2 milijarde evra za humanitarne svrhe.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, potvrdila je rešenost Brisela da humanitarna pitanja postavi u sam vrh evropske spoljne politike:
„EU i njene države članice ostaju najveći i najpouzdaniji donatori humanitarne pomoći na svetu. Danas predstavljamo naš novi pristup humanitarnoj diplomatiji. Bolje ćemo iskoristiti svako sredstvo koje nam je na raspolaganju da zaštitimo isporuku pomoći, obezbedimo pristup humanitarcima, zaštitimo civile i osiguramo poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.“
Ova politika Brisela ima i snažnu podršku same evropske javnosti. Prema istraživanju Evrobarometra, čak 91% građana Evropske unije smatra da je finansiranje humanitarne pomoći od strane EU izuzetno važno, čime se potvrđuje da solidarnost ostaje jedna od temeljnih vrednosti evropskog društva.
