Prema analizi ovog centra, Moskva je ponovo posegla za starim i proverenim narativima o „tajnim biolaboratorijama”, „agresivnom NATO-u” i „ukrajinskom terorizmu”, uz dodatak novih, tehnološki naprednih laži o masovnom bekstvu građana iz Ukrajine.
Za širenje ovih dezinformacija Kremlj je koristio dobro uigranu mrežu Telegram kanala, državne medije, anonimne profile, ali i resurse za strani uticaj i manipulaciju informacijama (FIMI).
Laž boj 1: Amerika potvrdila postojanje opasnih biolaboratorija u Ukrajini
Ruska propaganda je ponovo oživela teoriju zavere o „američkim vojnim biolaboratorijama” na ukrajinskoj teritoriji, a povod su im bili nedavni izveštaji o navodnoj istrazi SAD o biološkim objektima u inostranstvu. Centar naglašava da ne postoji apsolutno nijedan dokaz o postojanju bilo kakvih vojnih biolaboratorija u Ukrajini. Reč je o recikliranoj laži koju Kremlj agresivno promoviše još od pandemije koronavirusa i prvih dana invazije kako bi opravdao svoje postupke.
Laž broj 2: Ukrajina sprema napade na Rusiju sa teritorije Letonije
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) izašla je sa bizarnom tvrdnjom da je Kijev navodno dobio zvaničnu saglasnost vlasti u Rigi i da je već stacionirao ukrajinske vojnike u Letoniji kako bi odatle pokretali napade dronovima na unutrašnjost Rusije. Centar za strateške komunikacije ističe da je u pitanju potpuna izmišljotina, što su u zvaničnim saopštenjima hitno demantovale i Letonija i Ukrajina.
Laž broj 3: Ukrajinska vojska napala koledž na okupiranoj teritoriji Luganska
Ovu optužbu su masovno raširili ruski državni mediji, a u javnim nastupima ju je lično ponovio i Vladimir Putin, tvrdeći da Kijev svesno cilja obrazovne ustanove. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine zvanično je i oštro odbacio ove navode, naglašavajući da ukrajinske odbrambene snage gađaju isključivo vojne objekte ruskog agresora i da se striktno pridržavaju svih normi međunarodnog humanitarnog prava.
Laž broj 4: Šef litvanske diplomatije pozvao NATO da napadne Kalinjingrad
Ruski mediji su proglasili šefa litvanske diplomatije, Kestutisa Budrisa, za ratnohušača, tvrdeći da je javno pozvao Severnoatlantsku alijansu da izvrši udar na rusku enklavu Kalinjingrad. Istina je da su njegove reči potpuno izvrnute i svesno izvučene iz konteksta. Budris je u intervjuu za ugledni švajcarski list Neue Zürcher Zeitung zapravo govorio o strategiji odvraćanja Rusije i odbrani Evrope u slučaju potencijalne krize ili direktnog ruskog napada.
