Evropski savet i Evropski parlament postigli su privremeni sporazum o dve regulative kojima se sprovode carinski elementi Zajedničke izjave EU i SAD, potpisane 21. avgusta 2025. godine.
Ovaj dogovor, u diplomatskim krugovima poznat i kao „Sporazum iz Ternberija“ (Turnberry Agreement), označava ključni korak u ispunjavanju obaveza koje su dve strane preuzele kako bi osigurale stabilnije i predvidljivije transatlantske trgovinske odnose.
„Evropska unija ispunjava svoja obećanja. Mi jesmo i ostaćemo pouzdan partner u globalnoj trgovini“, izjavio je Mihael Damianos, ministar energetike, trgovine i industrije Kipra, zemlje koja trenutno predsedava Savetu EU. On je naglasio da sporazum sadrži snažne zaštitne mehanizme koji garantuju odbranu evropskih interesa, preduzeća i radnika.
Vest je pozdravio i nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz), opisavši je kao „dobre vesti iz Strazbura“. Merc je na društvenim mrežama istakao da ovaj carinski dogovor donosi „više sigurnosti i stabilnosti za naše kompanije“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da „dogovor ostaje dogovor“ i pozvala zakonodavce da brzo formalizuju proces kako bi se obezbedila obostrano korisna transatlantska trgovina.Iako je glavni cilj liberalizacija i smanjenje carina na američku industrijsku robu, uključujući i specifične regulative za uvoz jastoga, Evropska unija je unutar novih pravila ugradila rigorozne odbrambene kočnice kako bi zaštitila svoje tržište. Ključni stub ove odbrane predstavlja snažan zaštitni mehanizam koji omogućava Evropskoj komisiji da pokrene istragu i obustavi primenu olakšica ukoliko dođe do naglog skoka uvoza iz SAD koji ugrožava domaće proizvođače. Pokretanje ove procedure mogu zvanično zahtevati najmanje tri države članice, industrijski sektori ili sindikati, ali i sama Komisija na sopstvenu inicijativu.
Pored toga, sporazum uvodi oštre kaznene klauzule koje Briselu daju pravo da suspenduje dogovor ukoliko Vašington ne ispoštuje preuzete obaveze, diskriminiše evropske privrednike ili na bilo koji način naruši stabilnost trgovinskih odnosa. U sklopu tih mera postavljen je i jasan ultimatum za čelik i aluminijum. Naime, Evropska komisija je dobila direktno ovlašćenje da ukine carinske ustupke Americi ukoliko Bela kuća do 31. decembra 2026. godine ne spusti carinsku stopu na ispod 15% za derivate čelika i aluminijuma koji se uvoze iz EU. Kako bi se osigurala dugoročna fleksibilnost, ugrađena je i takozvana „zalazna“ klauzula (sunset clause), kojom je važenje ovih regulativa privremeno oročeno i automatski prestaje krajem 2029. godine, osim ako se u međuvremenu ne donese nova zakonodavna odluka o produženju. Kako bi se sprečili tržišni šokovi, Evropska komisija će imati obavezu da podnosi izveštaje o obimu i vrednosti američkog uvoza svakih tri meseca, počevši od šest meseci nakon stupanja uredbe na snagu. Pola godine pre isteka sporazuma 2029. godine, Brisel će izraditi detaljnu analizu uticaja ovih mera na ekonomiju EU, sa posebnim fokusom na mala i srednja preduzeća (MMSP), nakon čega će se odlučivati o eventualnom produženju.
Sjedinjene Države i Evropska unija čine najveći i najintegrisaniji ekonomski odnos na svetu, a ovaj sporazum bi trebalo da posluži kao platforma za dalju saradnju i rešavanje zajedničkih globalnih izazova.
