Dok kineski lider iza zatvorenih vrata izražava sumnju u ruski rat, američki predsednik zagovara formiranje „G3“ koalicije sa Moskvom i Pekingom radi demontiranja Međunarodnog krivičnog suda.
Nedavni sastanak američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga u Pekingu doneo je dva zapanjujuća otkrića koja iz temelja menjaju razumevanje savremene globalne geopolitike. Prema ekskluzivnim saznanjima do kojih je došao ugledni list Financial Times (FT), Si Đinping se privatno distancira od ruske vojne agresije, dok je Tramp istovremeno ponudio stvaranje neviđenog saveza tri najveće svetske sile protiv međunarodnog pravosuđa. Prvo veliko iznenađenje odnosi se na odnos Pekinga i Moskve. Iako Kina u javnosti održava privid čvrstog partnerstva „bez granica“ sa Rusijom i pruža joj ključnu ekonomsku i diplomatsku odstupnicu, Si Đinping je iza zatvorenih vrata pokazao sasvim drugačije lice.
Prema izvorima upoznatim sa američkim procenama samita, Si je direktno rekao Trampu da bi Vladimir Putin na kraju „mogao zažaliti“ zbog svoje odluke da pokrene sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu. Ova izjava predstavlja dramatičan zaokret u ličnoj proceni kineskog lidera i pokazuje da unutar kineskog vrha raste svest o strateškim i ekonomskim troškovima koje ruski rat nanosi globalnoj stabilnosti i kineskim interesima.Međutim, geopolitički potres se tu ne završava. Tokom širokih i intenzivnih razgovora o novom svetskom poretku, Donald Tramp je izneo radikalan predlog. On je sugerisao da bi Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija trebalo da „združe snage“ i zajednički deluju protiv Međunarodnog krivičnog suda (MKS) sa sedištem u Hagu.
Trampov argument se zasniva na tezi da su interesi tri nuklearne super-sile u ovom segmentu potpuno usklađeni. Time je praktično predloženo formiranje svojevrsne „G3“ koalicije čiji bi primarni cilj bio slabljenje, izolacija ili potpuno demontiranje institucije koja je dizajnirana da poziva najmoćnije svetske lidere na odgovornost za ratne zločine. Analitičari ističu da motivacija za ovakav, naizgled nezamisliv pakt leži u činjenici da Međunarodni krivični sud trenutno vodi aktivne istrage ili ima raspisane poternice koje direktno dotiču sve tri države, uprkos tome što nijedna od njih nije formalna potpisnica Rimskog statuta. Dodatni, izuzetno snažan motiv za Trampovu administraciju jeste činjenica da je MKS izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog vojnih operacija u Gazi. S obzirom na to da je Netanjahu ključni Trampov saveznik, američki predsednik ovo pitanje doživljava kao duboko lični i strateški napad, što objašnjava njegovu žurbu da demontira hašku instituciju.Ova dva otkrića razotkrivaju duboki cinizam moderne diplomatije. Dok su Vašington i Peking zaključani u istorijskom ekonomskom i tehnološkom rivalstvu, a Peking i Moskva vezani deklarativnim savezništvom, lideri ovih zemalja pronalaze zajednički jezik u jednoj stvari: odbijanju bilo kakve spoljne pravne kontrole nad sopstvenim postupcima.
Jedina institucija stvorena sa ciljem da moćne nacije drži odgovornim pred zakonom odjednom je postala zajednički neprijatelj svakog lidera koji bi se mogao naći na njenom nišanu. Samit u Pekingu je tako pokazao da kada je u pitanju osiguravanje da niko od velikih igrača ne snosi pravne posledice, tradicionalna neprijateljstva brzo padaju u drugi plan, pretvarajući nekadašnji „G2“ u „G3“ pakt o nekažnjivosti.
