Dok se u Pekingu, pod svetlima reflektora, lideri najmoćnijih država sveta sastaju da bi razgovarali o miru, predvidljivosti i novom svetskom poretku, Vladimir Putin je odlučio da pošalje sopstvenu „čestitku“.
Preko 700 projektila i dronova lansirano je na Ukrajinu u jednom od najbrutalnijih napada do sada. Poruka je hirurški precizna: Moskvu ne zanima diplomatija, već isključivo totalna destrukcija i održavanje sopstvenog režima kroz teror. Kijev je ponovo bio glavna meta. Zamislite taj nivo cinizma – u trenutku kada svet gleda ka Kini nadajući se stabilnosti, ruska mašinerija smrti zasipa stambene blokove balističkim raketama. Ono što smo videli protekle noći je pokušaj Rusije da primeni strategiju "totalnog zasićenja". Sa 675 dronova i 56 projektila, cilj je bio jasan: naterati ukrajinsku PVO da isprazni svoje magazine i prosto „pregoreti“ sistem. Ali, desilo se nešto što je šokiralo ruske stratege.
Ukrajina je pokazala nivo efikasnosti koji trenutno nema nijedna nacija na planeti. Sa stopom presretanja od preko 93%, ukrajinski nebo-branitelji su neutralisali skoro 700 ciljeva. Posebno fascinira pojava dronova-presretača. Prema podacima stručnjaka, ovi „lovci na dronove“ su sami oborili čak 30% ruskih letelica. To je revolucija u ratovanju – ukrajinska tehnološka inteligencija protiv ruske sirove mase. Ipak, cena je previsoka. Petoro mrtvih u Kijevu, desetine ranjenih, srušeni stanovi u Darnici i uništena infrastruktura u Odesi i Poltavi podsećaju nas da nijedan štit nije neprobojan kada se suočite sa balističkom agresijom. Posebno jeziv detalj je napad u Hersonu.
Ruski FPV dronovi su dva puta namerno gađali vozilo UN-ove kancelarije za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA). Nemoguće je da operatori nisu znali koga gađaju. Ovo je direktan napad na međunarodni poredak i humanitarno pravo. To je dokaz da za Kremlj više ne postoje nikakve "bele zastave" niti neutralne zone. Ursula von der Leyen je već reagovala najavom paketa od 6 milijardi evra isključivo za dronove. To je jedini jezik koji Moskva razume. Dok Putin pokušava da pokaže snagu usred pekinškog samita, on zapravo pokazuje očaj. Njegova jedina karta je produžavanje rata kako bi opstao na vlasti, trošeći resurse koji se ne mogu beskonačno obnavljati.
Sada je red na Vašington i Peking. Ako ovaj samit u Kini zaista ima za cilj globalnu stabilnost, lideri moraju shvatiti da se sa piromanom ne razgovara o zaštiti od požara. Jedini način da se Putin zaustavi je pritisak koji će Moskva osetiti u samom svom temelju.
Ruska komanda je ovog puta išla na sve ili ništa, koristeći matematiku iscrpljivanja. Njihova logika je jednostavna, ali surova: lansirati toliko ciljeva da odbrambeni sistemi prosto fizički ne mogu da ih procesuiraju. Sa preko 600 dronova (Shahed/Geran i noviji tipovi), Rusi nisu primarno gađali objekte. Njihov zadatak je bio da „upale“ ukrajinske radare, otkriju njihove pozicije i nateraju ih da potroše skupe rakete (poput onih za sisteme Patriot ili IRIS-T) na dronove koji koštaju par hiljada dolara.Rakete i dronovi nisu dolazili iz jednog pravca. Napad je bio sinhronizovan tako da projektili menjaju putanje, koristeći reljef i „slepe mrlje“ radara, dok istovremeno balistički projektili (Iskander-M) i hipersonični Kinzhal udaraju vertikalno, ostavljajući minimalno vreme za reakciju. Rusija je namerno koristila balistiku jer nju je najteže oboriti. Cilj je bio da se probije kijevski „kišobran“ dok je on zauzet rojevima dronova. Ono o čemu će se tek pisati u vojnim udžbenicima je kako je Ukrajina uspela da obori toliku masu bez potpunog pražnjenja svojih zaliha raketa.
Ovde na scenu stupa Sergej „Flash“ Beskrestnov i njegova potvrda o upotrebi drona-presretača. Ovo je prekretnica. Ukrajina je uvela jeftine, brze FPV dronove koji su programirani ili ručno vođeni da se zabijaju u ruske sporije dronove. Umesto da troše raketu od 2 miliona dolara na dron od 20.000 dolara, Ukrajinci su koristili dron od 500 dolara. To je ekonomski održiva odbrana. Posebno je zanimljivo presretanje raketa Kh-101. Rusi su ove rakete modifikovali da izbacuju toplotne mamce tokom leta kako bi prevarili ukrajinsku PVO. Međutim, ukrajinska optimizacija softvera na zapadnim sistemima je toliko uznapredovala da radari sada prepoznaju šta je mamac, a šta bojeva glava.Ipak, udar Kinzhal-a ostaje najveći izazov. Činjenica da su neki od njih stigli do ciljeva pokazuje da Rusija još uvek ima „brzinu“ kojom može da probije i najmoderniju odbranu, ali stopa od 93% ukupnih obaranja govori da je ruska „nepobedivost“ zapravo razbijen mit.
