Govor predsednice Ursule fon der Lajen na Evropskom samitu o veštačkoj inteligenciji i deci prenosimo u celosti.
Hvala vam što ste u centar pažnje stavili ovu temu – zaštitu dece u digitalnom svetu. Ovo je pitanje koje brine roditelje širom Evrope i, kao što smo čuli, sve prisutne u ovoj prostoriji. Dobro je što o tome razgovaramo danas ovde, jer je Danska rano naglasila svetle i mračne strane digitalnog sveta. Pre deceniju, bila je među prvima koji su prepoznali ogromne mogućnosti digitalnog učenja – uvodeći ekrane i nove tehnologije u škole. Danas, Danska ponovo preuzima vođstvo, ovog puta suočavajući se sa rizicima – pre svega onima koje donose društvene mreže. Zato je inspirativno održati ovu konferenciju danas u Kopenhagenu, u duhu liderstva. Liderstva onih koji se ne plaše tempa tehnoloških promena, već prepoznaju da moramo izgraditi digitalni svet u kojem naša deca mogu odrastati slobodna i sigurna, zaštićena vrednostima za koje se Evropa zalaže. To je ono što nas danas mora voditi.
Svi prepoznajemo izvanredne prilike koje ova tehnološka revolucija donosi. Mnogi mladi ljudi, kada ih slušate, strastveno govore o tome kako im tehnologija daje osećaj pripadnosti. To su divne stvari. One pokazuju digitalni svet u njegovom najboljem izdanju. Mesto za pristup znanju; mesto za savet i podršku; mesto koje stvara nove puteve za razmenu, kreativnost i humor. Mogućnosti su ogromne. Ali, kao što svi znamo, opasnosti su podjednako velike, jer deca nisu „mali odrasli“. Njihov um je delikatan, njihova psihološka ranjivost duboka – mentalne rane mogu promeniti život. Što su više izloženi digitalnom svetu, rizici su veći. Lajkovi, deljenja, retvitovi, linkovi – validacija na društvenim mrežama sve više diktira kako oni misle i osećaju. Konstantno ocenjivanje, konstantno poređenje i konstantan strah da nisu dovoljno dobri. Pritisak može biti nepodnošljiv. I tome su izloženi u trenutku kada njihova otpornost tek počinje da raste, jer su oni još uvek deca. Svi znamo posledice: nedostatak sna, depresija, anksioznost, samopovređivanje, zavisničko ponašanje, sajber-buling, vrbovanje (grooming), eksploatacija, samoubistvo. Sa brzim napretkom veštačke inteligencije, ovi rizici se brzo umnožavaju. Ovi rizici su stvarnost digitalnog sveta. I da budem jasna: oni nisu slučajni. Oni su rezultat poslovnih modela koji pažnju naše dece tretiraju kao robu. Što više pažnje, to veći profit. Danska organizacija za prava dece otkrila je da je skoro polovina sadržaja koji deca vide na društvenim mrežama oglašavanje. Mladići se „navlače“ na igre dizajnirane da ih manipulišu da troše sve više novca. Devojčice su meta oglasa za kozmetičke proizvode onog trenutka kada uklone tag sa svoje fotografije. Ovo su namerni izbori tehnoloških provajdera – izbori napravljeni kako bi profitirali na ranjivosti dece, unovčavajući njihove strahove i trenutke sumnje u sebe. Postoji razlog zašto neki to zovu „najvećim hakovanjem mozga u istoriji čovečanstva“.
Dakle, ovde se radi o nečemu važnijem od tehničkih pitanja upotrebe medija. Radi se o samom detinjstvu, o tome šta nam deca znače. Deca nisu roba, i nijednoj tehnološkoj kompaniji na svetu ne sme biti dozvoljeno da ih tako tretira. Deca su deca – sa svojim snovima, radoznalošću, otvorenošću i poverenjem.
Svesna sam da mnogi moć velikih tehnoloških korporacija vide kao nadmoćnu i nezaustavljivu. Ne slažem se; ne moramo prihvatiti zavisne dizajne društvenih mreža. Ne moramo prihvatiti da deca budu uvlačena u sve ekstremniji sadržaj. Ne moramo prihvatiti da se fotografije devojčica i žena koriste za seksualizovane slike generisane veštačkom inteligencijom. Kao što je Margrete rekla, Evropa ima moć da deluje. Mi smo ti koji odlučuju o našim pravilima, a ne tehnološke kompanije. Preduzimamo mere protiv TikToka i njegovog zavisnog dizajna – beskonačnog skrolovanja, automatskog puštanja videa i „push“ obaveštenja. Isto važi i za Metu, jer verujemo da Instagram i Facebook ne uspevaju da sprovedu sopstvenu starosnu granicu od 13 godina. Pokrenuli smo postupak protiv mreže X zbog korišćenja Groka u kreiranju i širenju materijala koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece. Istražujemo platforme koje dozvoljavaju deci da upadnu u „zečije rupe“ štetnog sadržaja – poput video snimaka koji promovišu poremećaje u ishrani ili samopovređivanje. Sve je to moguće jer smo stvorili moćan alat – Akt o digitalnim uslugama (DSA). Takođe smo kreirali Akt o digitalnim tržištima (DMA) kako bismo sprečili platforme da zloupotrebljavaju tržišnu moć. Već smo zatvorili slučajeve sa Apple-om i Metom, dok je istraga protiv Google-a u toku. Pokazali smo da ćemo ići napred, uprkos preprekama. Postavili smo pravila, to je zakon, i oni koji ga krše biće pozvani na odgovornost.
Ali znamo da moramo učiniti više. Zato smo osnovali „Specijalni panel eksperata za bezbednost dece na internetu“. Bez prejudiciranja nalaza panela, verujem da moramo razmotriti odlaganje pristupa društvenim mrežama. U zavisnosti od rezultata, mogli bismo izaći sa zakonskim predlogom ovog leta. Svedoci smo munjevite brzine kojom tehnologija napreduje – i kako prodire u svaki kutak detinjstva i adolescencije. Diskusije o minimalnoj starosnoj granici za društvene mreže više se ne mogu ignorisati. Gotovo sve države članice EU traže procenu potrebe za tim. Trenutno, Danska želi da je uvede, kao i još devet država članica. Evropski parlament je došao do istog zaključka. Pitanje nije da li mladi ljudi treba da imaju pristup društvenim mrežama, pitanje je da li društvene mreže treba da imaju pristup mladim ljudima. Detinjstvo i rana adolescencija su formativne godine, i verujem da našoj deci treba dati više vremena da postanu otporna u ovoj ranjivoj fazi. Vreme za igru sa pravim prijateljima, a ne za jurenje pratilaca. Vreme na fudbalskom terenu ili sviranju u bendu. Vreme da razvijaju sopstvene ideje, a ne da ih vodi algoritam. Vreme da nauče razliku između stvarnosti i laži. Dakle, vratimo detinjstvo deci. Detinjstvo slobodno za eksperimentisanje, jer o tome se radi u detinjstvu. To je ono što omogućava deci da sazru, nauče kako da se nose sa pritiskom i izgrade samopouzdanje. I pomozimo roditeljima da prebrode tešku fazu razvoja. Sigurna sam da su mnogi od vas vodili iste razgovore o tome koliko je vremena na mrežama previše i kako zaštititi decu, a ne isključiti ih iz sveta njihovih prijatelja. Odgovornost roditelja je već ogromna, zato skinimo ovaj dodatni teret sa njihovih ramena.
Ovde možemo učiti od pionira. Australija je već preduzela ovaj korak uvođenjem granice od 16 godina. Vidimo napredak – manje dece ima naloge. Ali postoje i veliki izazovi. Dok neke platforme deaktiviraju naloge, druge rade suprotno ili čak podstiču tinejdžere da zaobiđu zaštite. Znamo da se održiva promena ne dešava preko noći. Ali ako budemo spori, još jedna cela generacija će platiti cenu. Zato budimo fokusirani, brzi i definišimo jasna pravila za Evropu.
Konačno, svaki model starosne granice zavisi od pouzdane verifikacije starosti. Tu imamo dobre vesti: razvili smo aplikaciju za verifikaciju starosti koja će uskoro biti dostupna. Ona ispunjava sve kriterijume – najviši standardi privatnosti na svetu, radi na svakom uređaju, laka je za korišćenje i potpuno otvorenog koda (open source). Ovde u Danskoj će biti uvedena do leta. Izgrađena je na uspehu naše evropske COVID aplikacije. Naša Unija radi sa državama članicama na njenoj integraciji u digitalne novčanike. Tehnologija je dostupna svima, tako da platforme više nemaju izgovora.
Dame i gospodo,
Starosna granica ne znači da tehnološke kompanije više nisu odgovorne za sadržaj. U Evropi, ko god razvije proizvod, odgovoran je za njegovu bezbednost. Proizvođači automobila moraju učiniti vozila bezbednim. Ne očekujemo od dece da sama dizajniraju pojaseve, niti od roditelja da ugrađuju vazdušne jastuke kod kuće. Isto mora važiti i za društvene mreže. To je evropski princip koji je osnova Akta o digitalnim uslugama. Pravila protiv zavisnih modela i štetnog sadržaja su obavezna. To je „bezbednost po dizajnu“ (safety by design). Zato ćemo kasnije ove godine Aktom o digitalnoj pravičnosti suzbiti prakse poput zarobljavanja pažnje i pretplatničkih zamki. U Evropi, bezbednost mora biti tu od početka, a ne kao naknadna misao.
I još nešto – deci treba dati vremena da postanu otporna, ali i znanje. Moraju razumeti logiku društvenih mreža i naučiti kako da se zaštite, ali i kako da koriste pozitivne strane tehnologije. To je zadatak za sve: roditelje kao uzore, nastavnike koji grade kompetencije, i medije koji uče decu da kritički razmišljaju pre nego što kliknu. Medijsko obrazovanje je ključni zadatak celog društva.
Dame i gospodo,
Evropa može biti ponosna što je najbolje mesto na svetu za odrastanje. Mesto gde obrazovanje ne zavisi od prihoda roditelja i gde su deca slobodna i sigurna. Naš zadatak je da te vrednosti prenesemo u digitalni svet. Naši izbori ne treba da budu vođeni strahom, već hrabrošću. Često kažemo da su deca naša budućnost, a to nosi obavezu da svako dete dobije šansu da odraste slobodno i osnaženo. Svi mi ovde nosimo tu odgovornost. Preuzmimo je ozbiljno i budimo predvodnici.
Hvala vam mnogo. I živela Evropa.
