Profesor Mark Galeoti, jedan od vodećih stručnjaka za rusku politiku, oštro je prokomentarisao najnovije diplomatske manevre Moskve. Prema njegovim rečima, isturanje Gerharda Šredera kao pregovarača nije gest dobre volje, već pažljivo sračunat potez „kupovine“ uticaja.
U svetu visoke diplomatije, gde se svaka reč meri, a svaki posrednik bira sa hirurškom preciznošću, izbor Gerharda Šredera za potencijalnog medijatora u ukrajinskom sukobu podigao je više obrva nego što je ponudio rešenja. Za profesora Marka Galeotija, stvar je kristalno jasna: bivši nemački kancelar nije neutralni posrednik, već „proizvod“ Kremlja.
„Kupljen i plaćen“: Šreder kao adut Moskve
Galeoti ne bira reči kada opisuje Šrederovu ulogu. „Gerhard Šreder je kupljen i plaćen od strane Kremlja“, navodi profesor, ukazujući na to da Putin svesno promoviše pregovarača koji je najviše prijateljski nastrojen prema Rusiji.
Ovo je, prema analitičarima, „klasični Putin“. Ruski predsednik nastoji da u javnosti zvuči razumno i staloženo, ali istovremeno svaki potencijalni dijalog uokviruje isključivo onako kako njemu odgovara. Cilj nije kompromis, već stvaranje privida da je Rusija ta koja nudi ruku, dok su uslovi te ponude zapravo ultimativni.
Bezbednosna arhitektura ili pravo veta?
Kada Putin govori o „evropskoj bezbednosti“, to u prevodu sa diplomatskog jezika Kremlja znači nešto sasvim drugo. On ne traži kolektivnu sigurnost, već garancije koje bi Rusiji dale pravo glasa u diktiranju bezbednosne arhitekture čitavog kontinenta.
„Putin je srećan što može da razgovara o bezbednosti, ali ono što on zapravo želi jeste da Evropljani pruže Rusiji garancije i daju joj veći uticaj u odlučivanju o sudbini Evrope“, ocenjuje Galeoti.
Mir, ali pod čijim uslovima?
Poslednjih nedelja iz Moskve stižu signali da se „rat bliži kraju“. Ipak, posmatrači upozoravaju da to ne treba mešati sa spremnošću na ustupke. Putinov narativ o miru nije poziv na pregovarački sto gde obe strane gube ponešto, već insistiranje na miru koji se isključivo zasniva na ruskim uslovima.
On ne zvuči kao čovek spreman na povlačenje. Naprotiv, njegova strategija je da iscrpi zapadno jedinstvo, koristeći figure poput Šredera da bi stvorio pukotine u evropskom bloku.
Zaključak je jasan: Putin želi kraj rata, ali samo ako taj kraj izgleda kao njegova pobeda. Svaki dijalog koji on predlaže je igra na domaćem terenu, gde su pravila unapred postavljena, a sudije, poput Šredera, već odabrane.
