Kako se Jermenija približava sudbonosnim parlamentarnim izborima, politička retorika postala je prva linija intenzivnog rata narativa.
Ova borba više nije samo pitanje unutrašnje politike; ona je evoluirala u fundamentalni izbor između demokratske orbite Evropske unije i gravitacione privlačnosti Moskve.
„Belorusko upozorenje“
Predvodeći proevropski tabor, predsednik parlamenta Alen Simonjan uputio je oštro upozorenje biračkom telu. Simonjan tvrdi da zaokret ka Kremlju ne bi rezultirao partnerstvom jednakih, već erozijom nacionalnog identiteta.
Simonjan je upozorio da Jermenija rizikuje da postane „ruska provincija“, povlačeći direktnu i nimalo laskavu paralelu sa Belorusijom. Predstavljajući Belorusiju kao „anti-model“ suvereniteta, vladajuća elita šalje poruku da je ruska integracija sinonim za gubitak nezavisnosti. Zanimljivo je da se vlast udaljila od korišćenja Gruzije kao referentne tačke – verovatno kako bi izbegla komplikacije usled percepcije da trenutna gruzijska vlada i sama klizi ka Moskvi.
Na suprotnoj strani, snage povezane sa oligarhom Samvelom Karapetjanom, koji održava bliske veze sa Rusijom, koriste najprisutniju egzistencijalnu pretnju Jermeniji: Azerbejdžan.
Oslanjajući se na nacionalističku anksioznost naroda koji se još uvek oporavlja od regionalnih sukoba, proruski akteri predstavljaju rastući uticaj EU kao bezbednosni rizik. Njihov narativ sugeriše da okretanje leđa Moskvi ostavlja Jermeniju nezaštićenom pred Bakuom. Za ove grupe, izbor nije između demokratije i autokratije, već se manipulacijama nastoji ruski autoritarni uticaj predstaviti kao zaštitnik jermenskih nacionalnih interesa. Apsurdnost leži u tome da je Jermenija pretrpela snažne poraze upravo dok je uživala zaštitu Rusije. Ova retorika nije prošla nezapaženo u Kremlju. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharovanedavno je optužila jermensko rukovodstvo za kršenje direktnih obećanja o održavanju stabilnih odnosa. „Trenutni spoljnopolitički kurs jermenskih vlasti će pre ili kasnije dovesti do nepovratnog uvlačenja Jermenije u antirusku liniju Brisela,“ izjavila je Zaharova tokom nedavnog brifinga. Ona je dalje okarakterisala nedavni samit Jermenija–EU kao prekretnicu, tvrdeći da se Jerevan, uz eksplicitno odobrenje trenutne administracije, usmerava ka „agresivnim evroatlantskim mehanizmima“. Retorika koju Marija Zaharova koristi prema Jermeniji predstavlja gotovo identičan šablon oji Kremlj godinama primenjuje na Srbiju i Balkan. Iako su geografski i istorijski konteksti drugačiji, mehanizam manipulacije je skoro preslikan. Kao što je Zaharova optužila jermensko rukovodstvo za „kršenje obećanja“, slične poruke se šalju Beogradu kad god Srbija napravi korak ka Briselu. Rusija se postavlja kao „prevareni zaštitnik“ kojem Jerevan okreće leđa uprkos bezbednosnim garancijama. Rusija se promoviše kao jedini „iskreni branilac“ suvereniteta (naročito po pitanju Kosova), dok se svaki proevropski potez Beograda u ruskim medijima (Sputnik, RT Balkan) tiho ili glasno etiketira kao „zabadanje noža u leđa“ slovenskom bratstvu. Zaharova tvrdi da put ka Briselu „nepovratno uvlači Jermeniju u antirusku liniju“. Ovo je klasična lažna dilema koja se plasira i u Srbiji.Dok u Jermeniji Rusija trenutno koristi direktan i agresivan ton (jer oseća da gubi kontrolu nad saveznikom iz ODKB-a), u Srbiji je ton često suptilniji i „pokroviteljski“. U Srbiji se ruska manipulacija više oslanja na „soft power“, pravoslavlje i istorijski sentiment, dok se prema Jermeniji sada koristi „hard power“ retorika, jer je Jerevan prešao prag koji Moskva smatra dopustivim. Dok se izbori približavaju, birači su rastrzani između dva izrazita straha koji dominiraju javnim prostorom. Proevropski tabor se najviše pribojava gubitka nacionalnog suvereniteta i pretvaranja zemlje u klijentsku državu sve izolovanije Rusije. Nasuprot tome, proruske snage mobilišu građane kroz strah od gubitka teritorijalnog integriteta i bezbednosti, tvrdeći da bi otuđivanje tradicionalnog, mada složenog, vojnog saveznika imalo katastrofalne posledice.
Iako Jermenija ostaje članica Evroazijskog ekonomskog saveza (EES), diplomatska realnost se menja. To se vidi kroz inicijative “Raskrsnica mira” prema kojoj se Jermenija pozicionira kao deo srednjeg koridora sa sopstvenom strateškom autnomijom ne vezanom od Moskve.
