Dok sat otkucava prema 9. maju, uobičajena grandioznost Crvenog trga sve više deluje kao prazan eho. U onome što je trebalo da bude prikaz nepokolebljive vojne moći, parada povodom Dana pobede 2026. godine pretvara se u ultimativnu PR katastrofu — i to ne zbog spoljne sabotaže, već zbog očajničkih poteza samog Kremlja.
Prvi put u skoro dve decenije, „nepobediva“ ruska vojska marširaće bez svoje prepoznatljive teške mehanizacije. Tenkovi, raketni bacači i oklopne kolone upadljivo su izbačeni iz programa. Zvanični razlog? „Operativna neophodnost.“ Stvarnost? Duboko ukorenjen strah da bi ukrajinski dronovi mogli uživo u prenosu podsetiti svet na ranjivost ruske vojske.Ispraznivši trg od samih simbola koje koristi za projektovanje moći, Kremlj je uspeo da uradi ono o čemu su njegovi protivnici mogli samo da sanjaju: vizuelno je priznao da više ne može da zaštiti ni sopstvenu propagandnu pozornicu. Retorika je poprimila mračniji ton ove nedelje kada se kremaljski pres-aparat okrenuo sa proslave na zastrašivanje. U potezu koji analitičari nazivaju „novim dnom“, zvaničnici su uputili jezivo upozorenje stranim ambasadama u Kijevu, pozivajući ih na evakuaciju uoči 9. maja.
Pretnja — u kojoj se potencijalni udari na „centre za donošenje odluka“ uokviruju kao „odmazda“ — zbrisala je i onaj tanak sloj privida o „oslobodilačkoj“ sili. Za mnoge međunarodne posmatrače, prizor vlade koja preti neutralnim diplomatskim misijama jasan je pokazatelj režima sateranog u ćošak. Kao što ulazni podaci sugerišu, ovaj očaj pokazuje svetu pravo lice trenutnog rukovodstva: entitet koji koristi upravo one taktike agresora za koje tvrdi da ih je porazio 1945. godine. „Očajni portparol Kremlja koji preti ambasadama u Kijevu pokazuje šta Rusi zaista jesu. Ništa bolji od nacista koje njihov 'Dan pobede' navodno porazio.“ odgovaraju iz Ukrajine. Ironija „Dana pobede“ dodatno je komplikovana istorijom koju Kremlj radije prepravlja. Dok parada slavi trijumf nad Hitlerom, ona zgodno ignoriše prvi čin tog istog rata: Pakt Molotov-Ribentrop. Tokom prve dve godine sukoba, Moskva nije bila „veliki oslobodilac“ iz te priče; bila je partner nacističkom režimu, saučesnik u komadanju Istočne Evrope. Danas, dok ruske rakete ciljaju ukrajinske civile, a diplomatama se poručuje da beže spasavajući živote, istorijske paralele postaju nemoguće za ignorisanje od strane globalne zajednice.
Dok parada 2026. počinje, „pobeda“ koja se slavi više liči na relikviju nego na stvarnost. Sa praznim Crvenim trgom i retorikom pretnji, Kremlj je postigao jedinstven podvig: diskreditovao je sopstveni najsvetiji praznik efikasnije nego što bi to ijedna strana obaveštajna služba ikada mogla.
Svet posmatra „Dan pobede“ u kojem je jedina poražena stvar kredibilitet Kremlja.
