Prašina se još nije slegla nad severnim Malijem, a razmere katastrofe u strateškom gradu Kidalu postaju jasne. Ono što je započelo kao „rutinska operacija” osiguravanja severa, pretvorilo se u haotično povlačenje snaga malijske hunte i njihovih ruskih saveznika iz „Afričkog korpusa”.
Kidal, decenijama simbol otpora i ključna tačka kontrole nad pustinjom, sada je ponovo u rukama džihadista povezanih sa JNIM (Al-Kaida) i separatističkih boraca Fronta za oslobođenje Azavada.
Opsada u pustinji: „Ruska moć” na ispitu
Ofanziva pobunjenika počela je 25. aprila, a udari su se osetili čak i u blizini prestonice Bamako. U napadima je, prema potvrđenim informacijama, poginuo malijski ministar odbrane, general Sadio Camara, što je obezglavilo vojnu komandu u kritičnom trenutku.
Dok su ruski kanali na Telegramu pokušavali da predstave situaciju kao „taktičko pregrupisavanje” uz tvrdnje o 1.000 ubijenih neprijatelja, stvarnost na terenu je bila znatno mračnija.
„Prema izveštajima sa terena, elementi povezani sa ruskim 'Afričkim korpusom', zajedno sa malijskim snagama, povukli su se u vojnu bazu izvan grada gde su naknadno opkoljeni,” navodi analitičarka Zineb Riboua.
Nakon pregovora, pobunjenici su dozvolili Rusima bezbedan prolaz iz opkoljene baze, ali malijska vojska nije bila te sreće. Ostavljeni bez ruske podrške, vojnici vlade u Bamaku su se predavali masovno, ostavljajući za sobom opremu i narativ o „suverenitetu” koji je Moskva obećavala.
Četiri kobne greške Moskve
Analitičari ističu da je smrt Jevgenija Prigožina bila početak kraja ruskog uticaja u Africi. Pokušaj Sergeja Lavrova da institucionalizuje ostatke Vagnera kroz Ministarstvo spoljnih poslova očigledno nije doneo rezultate. Prema proceni Zineb Riboua, ruska strategija je propala zbog četiri ključna faktora:
Primat opstanka režima: Fokus je bio na čuvanju hunte u Bamaku, a ne na stvarnoj komandi nad teritorijom.
Ignorisanje lokalnih problema: Moskva je odbila da prizna etničke i političke nepravde koje hrane pobunu, tretirajući sve isključivo kroz vojnu silu.
Izolacija Malija: Izbacivanje zemlje iz međunarodnih bezbednosnih arhitektura preseklo je dotok važnih obaveštajnih podataka o kretanju džihadista.
Potcenjivanje neprijatelja: Ruska doktrina je hronično potcenila otpornost i adaptaciju lokalnih mreža pobunjenika.
Posledice po Evropu i NATO
Ovaj kolaps nije samo problem Malija. Gubitak kontrole nad severom direktno ugrožava južno krilo NATO-a. Mali se nalazi u centru migracionih koridora ka Libiji i Mediteranu. Sa nestankom državne kontrole, očekuje se novi talas neregularnih migracija koji će stići u Evropu, politički već ranjenu prethodnim krizama.
Šta dalje? Afrički lideri koji su do juče dočekivali Lavrova i menjali rudnike zlata za rusku zaštitu, sada grozničavo traže „Plan B”. Dok Rusija pokazuje da ne može da zadrži osvojenu teritoriju ni u Siriji, ni u Sudanu, a sada ni u Maliju, otvara se prostor za nove aktere.
Neki posmatrači sugerišu da bi Kijev mogao iskoristiti ovaj vakuum. Ponuda ukrajinskih dronova i iskustva u borbi protiv ruskih plaćenika mogla bi biti primamljiva za države koje shvataju da ih „ruski kišobran” više ne može zaštititi od pustinjske oluje.
